Harold Pinter;: "Nemam reči!"

Haralnd Pinter je na odluku žirija u Stokholmu reagovao ovako:

«Nemam reči. Ali moraću odmah da prekinem sa time. Na dodeli nagrade u Stokholmu ću morati da održim govor. A to traći dosta snage.»

Britanski pisac – u međuvremenu veoma teško bolestan - bolujev od raka na grkljanju i može da govori teško – je delovao kao i kao pozorišni reditelj, i filmski glumac. No ne možemo zaboraviti nikako njegove briljantne filmske scenarije koje pisao za svog dugogodšnjeg filmskog partnera, engleskog filmskog reditelja Džozefa Luzija. Nemoguće je zaboraviti njihove zajedničke filmove kakv je bio, na primer, «Sluga», sa Dirkom Bogartom u glavnoj ulozi, u kome je naprosto vivisekciran odnos sluge i gospodara, kao raskola ali i komlota dvaju ličnosti kao pripadnika oprečnih društvenih slojeva To je film u kome je obrađena moguća, odnosno, nemoguća revolucija u engleskom savremenom društvu. U tipično pinterovskom sobnom ambijentu se film odvija kao sve što je znaminito za sokob društvenih slojeva u Britaniji, ali i kao sklonost perverznog udruživanja neudruživog... Konačno, ne zaboravlja se danas ni i čuvenim film Džozefa Louzija, po scenariju Harolda Pintera, «Nesreća» u kome su analizirane, hladno, precizuno i kritički, strukture univerziteta u savremenom anglosaksonskom društvu.

Najpoznatija postavka Pinterove drame na beogradskim scenama, svakako je "Povratak" na sceni Zvezdara teatra, u režiji Nikite Milivojevića. Svojevremeno je na sceni Bitef teatra Milorad Milinković režirao "Ljubavnika" Harolda Pintera, Jelena Bogavac postavila je "Glasove" na sceni Mata Milošević (FDU), dok je Narodno pozorište iz Kikinde na repertoar uvrstilo "Nastojnika", u režiji Dragana Ostojića. Isti komad režirao je Nemanja Petronja (Šabačko narodno pozorište), u produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta. Lično pamtim i predstavu «Nastojnik», izvedenu na pozornici stare dvorane Ateljea 212, šezdesetih godina smeštenoj u zgradi idzavačke kuće «Borba» u Beogradu.

Ne sme se nikako zanemariti ni činjenica da je Harold Pinter, pored Noama Čomskog i Petera Handkea, poslednjih godina jedan od najradikalnijih kritičara inostrane i odbrambene politike zapada, posebno Nato-saveza i američko-britanskih vojnih intervencija. Pinter je odmah ustao protiv intervencije Nato-saveza u Jugoslaviji. Kolateralne štete načinjene u toj intervenciji je proglasio zločinima, i tražio da se krivci izvedu na sud. Pinter se odmah usprotivo intervenciji Amerikanaca u Iraku... Utoliko je i obrazloženje odluke žirija u Stokholmu bilo i te kako opravdano, kada je rečeno da Nobelovu nagradu dobija jedan od politički najngažovanijih autora.