Havel – čovek koji je živeo u istini

Veliki broj nemačkih dnevnih listova je danas objavio komentare povodom smrti Vaclava havela.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše da je Havel „još pre nekoliko dana, nasmrt bolestan, smogao snage da primi dalaj lamu u Pragu. Još jednom se pokazalo koliko je on dosledan čovek koji je do samog kraja bio veran svojim idealima. Za njega je bilo nezamislivo da bude zadovoljan samim sobom ili da borbu protiv nepravde prepusti drugima. Havel se sa svojom fondacijom Forum 2000 angažovao za one kojima Plišana revolucija nije uspela – kao što je njemu i njegoviom sunarodnicima uspela 1989. Forum pruža podršku demokratskim pokretima širom sveta. Život u opoziciji čehoslovačkom režimu doneo je Havelovoj ličnosti integritet koji su osetili svi koji su ga upoznali. On se pokazao kada je popustio pod pritiskom slobodnih, ali nesigurnih ljudi i stao na čelo njihove države. On ga je uzdigao nad egoizme češke politike kasnijih godina. Takvog čoveka ta država više nema. Havelovo društveno angažovanje bilo je ukorenjeno u apsolutnim vrednostima i iskrenosti prema sebi samom. Njegov zavet je glasio: pružiti sopstveni primer, pokazati kako se kao čovek i kao političar može živeti dostojno. Tim merilima moraju da se mere i drugi političari – u Češkoj, u Nemačkoj, Evropi, sada i u budućnosti. Havel je postavio merila političkog delanja u dobrim i u lošim vremenima. U ovim potonjim će se tek „pokazati ko ima njegov format…“

Der noje tag (Vajden) smatra da „sa Havelom nije samo Češka izgubila jednog od svojih najomiljenijih predstavnika u svetu, već je čitava Evropa sada ostala bez čoveka koji je svojom biografijom i rečima opomene uvek čuvao od zaborava značenje slobode i demokratije. Neki drugi predstavnici političke klase, baš ovde u Nemačkoj, trebalo bi da ga uzmu za primer. Nije svako podoban za ulogu vodeće moralne figure jedne države. To jeste zasluga biografije. Ali, političare Havelove klase je teško naći.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Pesnik i političar je dokazao kakva je moć jezika. Njegova životna maksima bila je pokušaj da se živi u istini. Čovek pri tome ovih dana i nesvesno pomisli na jednog drugog predsednika – ovog našeg, nemačkog – čije je ponašanje na funkciji i ophođenje sa istinom bitno različito od Havelovog. Volja za slobodom, prezir prema laži kao instrumentu podjarmljivanja, neodustajno insistiranje na ljudskom dostojanstvu kao jezgru svake pravne države: Havel je bio otelotvorenje svih tih ideala. On će nam nedostajati u svetu u kome se njegove vrednosti stalno iznova dovode u pitanje.“

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Havel je pre revolucije iz 1989. bio – kao malo ko – uzor za sve one koji su se u Istočnoj Evropi borili za slobodu. Dao je veliki doprinos dostojanstvenom životu onih koji su nekada bili tlačeni u sovjetskom carstvu a sada sa optimizmom mogu da gledaju u budućnost. Ponos onih koji ne žele da saviju kičmu spada u istine koje su u teškim godinama svetu doneli Havel i njegovi istomišljenici. Ljubav prema slobodi i blagost predstavljaju nasleđe ovog velikog Evropljanina. Onaj ko oseća da treba da mu izrazi zahvalnost, treba da stremi istim vrednostima.“

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung (Cirih) prenosi da je „Havel bio oličenje dve tradicije, obe tesno povezane sa bliskom i daljom prošlošću Češke. Vaclav Havel je svesno preuzeo duhovno nasleđe Tomasa Masarika, strogog učenjaka na funkciji šefa države. Druga strana Havelovog bića i postajanja u javnom životu bila je samo njegova i nije imala konkretan uzor. On je bio ukorenjen u tužnu specifičnost svog vremena, bio je disident, tvrdog stava prema komunističkom totalitarizmu, koji je Čehoslovačku držao i onda kada je diktatura, u drugoj polovini osamdesetih godina, počela da se raspada čak i u Sovjetskom Savezu Mihaila Gorbačova.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković