Helin muslimanka i lezbijka

Na alternativnom skupu homoseksualaca, poznatom pod nazivom Christopher Street Day mikrofon u ruke uzima Helin. Na turskom jeziku ona izražava dobrodošlicu stanovnicima berlinske četvrti Krojcberg, koji su se pojavili na ovom skupu. Poruku homoseksualaca za više tolerancije bi u ovoj multikulturalnoj četvrti Berlina trebalo svi da razumeju, smatra Helin i dodaje:

"Pojaviti se, govoriti turski i puštati tursku muziku bio je za mene fantastičan osećaj. Ono što mi se posebno dopalo je što su u prvim redovima stajali imigranti i lezbijke, crne boje kože. Pokazali su da i oni postoje i potvrdili ono što mi govorimo - I mi smo Vaša deca! Prihvatite to, bez obzira da li je reč o Nemcima, Turcima ili Kurdima!"

Žene su oduvek za mene imale poseban značaj

Helin je kurdskog porekla. Njeni roditelji potiču iz jednog seoceta u Anatoliji. Još kao dete Helin je primetila da žene za nju imaju poseban značaj.

"Moje tetke su mi se jako dopadale i u obdaništu sam se dobro slagala sa ženama. Sa 12 godina sam se prvi put zaljubila u jednu devojku. Bila je to moja najbolja prijateljica. Sa 13 počela sam da to javno iskazujem u školi i prema nastavnicima."

Ali, Helin nije smogla snage da bude otvorena i prema svojim roditeljima. Njen otac o njenoj sklonosti prema ženama ni danas ništa ne zna. Pre četiri godine se Helin iz mestašca pored Kelna, gde je i rođena, preselila u Berlin. Tek u Berlinu je smogla snage da prvi put sa majkom otvoreno razgovara, i to razmenjujući poruke putem interneta.

"To je moralo da izađe iz mene. Napisala sam joj: Mama, ja sam lezbijka. 10 minuta nije bilo odgovora, potom je prošlo 20 minuta. Onda se javila moja sestra sa pitanjem: Šta si to napisala mami? Odgovorila sam, da sam lezbijka. Moja sestra je to znala. Potom mi je rekla da mama sedi i plače. Pre godinu dana rekla mi je da ona to prihvata, iako ne može da razume."

Helin ne smatra da je razlog za neshvatanje vera. Njeni ionako ne upražnjavaju religiju. Ali, to nije slučaj sa drugim muslimanskim porodicama. Kada saznaju da njihova deca imaju homoseksualne sklonosti, oni ih prinudno udaju ili žene ili, uz opasku da su bolesni, šalju kod psihijatra. U Berlinu postoji i udruženje pod nazivom "Gladt", koje se brine o takvim slučajevima. Helin je angažovana u ovom udruženju, koje joj je puno pomoglo kada se doselila u Berlin.