Helmut Šmit kao ikona

„Prihvat pod uslovom“ naslov je u Zidojče Cajtungu. Savezna vlada Nemačke je spremna da dozvoli ulazak u zemlju zatvorenicima iz Gvantanama, ali pre toga mora da se usaglasi sa EU. Stranka Zelenih je od kancelarke Angele Merkel zahtevala da odmah javno da pristanak za prihvatanje nevinih zatvorenika iz Gvantanama. „Ako se kancelarka zaista hoće da se bori za ljudska prava, mora biti na čelu Evrope i pobrinuti se za tempo“, rekla je Renate Kinast, predsednica poslaničkog kluba partije Zelenih za Zidojče Cajtung. Ne sme se dalje čekati, nevini koji su godinama bili u američkom logoru moraju na slobodu. Renate Kinast je Angeli Merkel još tokom proleća predala listu sa imenima uhapšenih koji su prema procenama Američkih organizacija za ljudska prava nedužni ležali u Gvantanamu. Portparol nemačke vlade Tomas Šteg izjavio je da i druge evropske zemlje moraju ponuditi utočište.

List Velt u internet izdanju piše: „Otkada je ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer naložio da se izvrše pripreme za prihvat biviših logoraša Gvantanamo, rasplamsava se svađa oko pristupa problemu njihovog budućeg smeštaja. Dok jedni smatraju da je prihvat „humanitarni gest“, drugi se pribojavaju da će bivši zatvorenici „ugroziti bezbednost Nemačke.“

I Lajpciški Folkscajtung bavi se pitanjem kuda će zatvorenici iz Gvantanama nakon zatvaranja logora: „Prihvat po oslobađanju iz Gvantanama spada u dužnost država iz kojih dolaze bivši uhapšenici. Ako su tamo na vlasti režimi od kojih zatvorenicima preti političko progonstvo, onda im neka druga zemlja mora odobriti azil. Trebalo bi da to bude stvar Amerike. Pitanje je samo, da li bi nakon terora od 11. septembra, Obama mogao i hteo da ubeđuje svoj narod da mu je to dužnost. U protivnom demokratije koje hoće da prednjače u borbi za ljudska prava, morale bi da među sobom podele pogođene i da ih potom nadgledaju.“

Hoće li Evropa biti „kolateralna šteta“ rusko – ukrajinske svađe?

U svađi oko troškova za isporuke ruskog gasa Ukrajini, ruski državni monopolista Gasprom je zapretio da će susednoj zemlji zavrnuti slavine. Svađa oko gasa veoma pogađa Ukrajinu koja se nalazi u teškoj političkoj i privrednoj krizi. Ali posledice bi mogle da zadese i Evropu. Gasprom je saopštio: „Mi ne možemo da isključimo da će stav Ukrajine dovesti do nestabilnosti u snabdevanju u Evropi“. 80 odsto ruskog zemnog gasa za EU protiče kroz Ukrajinu, ostalih 20 odsto prolazi kroz tranzitnu zemlju Belorusiju. Tamo se, za razliku od Ukrajine, mogao postići sporazum, navedeno je u ponedeljak 22. decembra iz Kremlja. Zbog stava Ukrajine Rusiki vice premijer Viktor Subkov je upozorio na moguće obustave isporuka gasa državama EU. Gasprom je protekle nedelje zapretio da će obustaviti isporuke gasa Ukrajini, ako vlada u Kijevu do kraja godine ne isplati dugovanja. Koncern polazi od toga da Ukajina može da plati 800 miliona od više od dve milijarde koje duguje. Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko je rekao da je njegova zemlja izmirila dugove do oktobra.

Kancelar sa cigaretom

Povodom 90. rođendana bivšeg kancelara nemačka javnost sa poštovanjem i toplinom u elektronskim medijima i u štampi objavljuju se biografije, osvrti, intervjui, i brojne fotografije bivšeg kancelara Helmuta Šmita koji uvek drži cigaretu u ruci.

IKONA - piše u listu Frankfurter Algemajne Cajtung. „U vremenima krize Helmut Šmit doživljava renesansu, koja je pre svega povezana sa njim samim, ali i sa pojedinim njegovim naslednicima u nemačkoj politici. On je bio maher i krizni menadžer. Kakav je istorijski značaj tog vremena i Šmitove uloge? Ako je Adenauer bio čovek integracija sa Zapadom i tvorac Savezne republike, Brant – poltike prema Istoku, po čemu će se pamtiti Šmit? On je savladao naftnu krizu. On se izborio sa terorizmom. On je predvideo privredni uspeh Kine. Preipremio da Euro bude sredstvo plaćanja u Evropskom nonetarnom sistemu. Ostalo je od manjeg značaja. Samo se sada drugačije sagledava. Nostalgija je takođe prisutna – sedamdesete godine kada je Šmit bio kancelar bile su vreme kada su rasle i zarade i penzije.