Helmut Šmit kritikuje nemačku politiku čvrste ruke

Govoreći na otvaranju trodnevnog kongresa socijaldemokrata, bivši nemački kancelar Helmut Šmit upozorio je nemačku vladu da se tokom krize evra postavila kao veliki učitelj, ocenivši da je to štetno za evropski projekat:

„To bi moglo da znači kraj evropskog jedinstva i Nemačka bi mogla da zapadne u izolaciju, što bi bilo veoma opasno“, kazao je Šmit.

On je takođe kritikovao nemačku spoljnu politiku, konkretno ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea:

„Ako nemački ministar spoljnih poslova misli da su nastupi u Tripoliju i Kabulu važniji od saradnje sa Atinom, Lisabonom i Madridom, onda je to štetna nemačko-nacionalna politika čvrste ruke.“

Večna borba periferije i centra Evrope

Povodom krize evra, Šmit upozorava da Nemačka ne bi smela da zaboravi svoju istorijsku odgovornost:

„Mi Nemci nismo dovoljno svesni, da kod mnogih generacija svih naših suseda postoji latentna sumnja. Zbog istorijskog tereta i geografskog položaja Nemačka još godinama neće biti normalna zemlja. Ne sme da se zaboravi da evropsku istoriju karakteriše večna borba periferije i centra. Takođe ne sme da se zaboravi da obnova Nemačke posle Drugog svetskog rata ne bi bila moguća bez pomoći zapadnih partnera. Nemci zato imaju istorijsku obavezu da sada pokažu solidarnost sa drugim zemljama.“

U novije vreme Nemačka ponovo budi zabrinutost. Šmit je naglasio da snažan nemački izvoz zapravo znači deficit za druge evropske države. „Njihova dugovanja su i naši izazovi“, smatra Šmit. Priče o krizi evra, Šmit je ocenio kao „neozbiljne glasine medija i političara“, dodavši da je evro verovatno jači nego što je Nemačka marka ikada bila. Neophodno je dalje ujedinjenje Evrope, istakao je Šmit: „Potrebno nam je saosećajno srce prema našim susedima i partnerima, a to se posebno odnosi na Grčku.“

Zahvalnost norveškom premijeru

Otvaranju kongresa prisustvovao je i premijer Norveške Jens Stoltenberg. Bivši nemački kancelar Stoltenbergu se zahvalio na nepokolebljivom stavu u zalaganju za vladavinu prava i demokratije nakon tragedije koja se u Norveškoj dogodila u julu ove godine, kada je izvršilac masakra Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi. Stoltenberg se takođe obratio učesnicima kongresa, na kojem bi trebalo da bude usvojena i rezolucija protiv desničarskog ekstremizma.

Dačić: Rukovodstvo SPD-a za kandidaturu Srbije

Otvaranju kongresa najstarije i najjače nemačke opozicione partije prisustvovali su i predsednik Srbije Boris Tadić i zamenik premijera i ministar policije Srbije Ivica Dačić. Na marginama skupa Tadić je razgovarao sa premijerom Stoltenbergom, a u subotu je učestvovao na međunarodnoj konferenciji u organizaciji SPD-a, na panelu pod nazivom „Jaka socijaldemokratija za jaku Evropu“.

Potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da rukovodstvo SPD-a smatra da Srbija treba da dobije kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.

"Predsednik poslaničkog kluba socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Martin Šulc, koji bi trebalo od Nove godine da bude i predsednik Evropskog parlamenta obavestio nas je da će razgovarati sa kancelarkom Angelom Merkel kako bi još jednom uticao i razmotrio zajednički stav koji se priprema za sednicu Saveta EU, 9. decembra", rekao je Dačić i dodao da "u svakom slučaju Srbija treba i dalje da razvija dobre odnose sa nemačkim političkim faktorima".

Dačić je istakao i da je njegov zaključak da "očigledno na nemačkoj političkoj sceni postoje različita gledišta na pitanje proširenja EU, pa samim tim i na pitanja odobravanja ili neodobravanja kandidature za članstvo u EU".

"S tim u vezi, sigurno da će i u narednim danima biti neizvestan konačni ishod kada je reč o stavu Nemačke. Iz izjave kancalarke Angele Merkel može se videti da je taj stav trenutno negativan", ocenio je vicepremijer Vlade Srbije.

Strategija za smenu vlasti

Na kongresu u Berlinu, 480 delegata trebalo bi da usaglase budući politički kurs socijaldemokrata. Dve godine pre sledećih saveznih izbora SPD pre svega želi da pronađe strategiju za smenu vlasti.

SPD političari takođe će raspravljati o uvođenju višeg poreza za ljude sa visokim primanjima, rasterećenju za siromašnije porodice sa decom, kao i o pravu na dnevne ponude u školama i obdaništima i znatno više novca za potrebe obrazovanja. S tim u vezi, stranka zahteva povećanje maksimalne poreske stope sa 42 na 49 procenata, kao i ponovno uvođenje poreza na imovinu.

O kandidatima za kancelara sledeće godine

Vrh Socijal-demokratske stranke najradije ne bi da se na kongresu pokreće tema budućeg kandidata za kancelara. Kao kandidati se inače spominju Zigmar Gabrijel, Frank-Valter Štajnmajer i Pjer Štajnbrik. Odluku o kandidatu SPD želi da donese tek sledeće godine. Sutra će međutim da se bira novi stranačko vođstvo. Kandidati su i ove godine šef stranke Zigmar Gabrijel i generalna sekretarka Andrea Nales.

Agencije/br/dr