Herman Tilke - nekrunisani "kralj asfaltne branše" u Formuli jedan

Kada su prošle nedelje Mihael Šumaher i njegove kolege prvi put zaurlali sa svojim moćnim motorima na pisti Formule jedan u Šangaju, kada su počela nagla kočenja ili preticanja uz centimetarski razmak izmedju bolida – Herman Tilke je trljao ruke. Jer to je značilo da je uspeo da projektuje takvu stazu, koja gledaocima može da pruži spektakularnu trku. Proletos on je u Bahreinu završio pistu, koja je važna za tu malu državicu značajna u medjuarapskom prestižu. A sada već i futuristički mega-projekt u Šangaju, koji je oborio mnoge rekorde. Prvo, kraj piste ima mesta za 200.000 gledalaca, drugo, troškovi njene igradnje su iznosili blizu 240 miliona evra, a treće, Tilke i njegovih 120 saradnika su čitav posao završili za svega 18 meseci. A teren u sred delte reke Jangcekjang je bio pun iznenadjenja. O tome Tilke priča:

”Pošto smo sve tačno prostudirali, naježili smo se kada smo shvatili da se radi o terenu, gde je močvara duboka 300 metara. I tu izgraditi stazu preko koje će bolidi Formule jedan voziti 300 kilometara na sat, bilo je naravno veoma teško. Mi smo čitavu pistu postavili na stubove, kojih ima ukupno 40.000. A da ih težina odozgo ne bi suviše prtitiskala, mi smo uzvišenja pravili od stiropora. To znači da smo mi godinu i po dana praznili kinesko tržište”, kaže Tilke.

Ali nije samo potrošnja stiropora dala privredni zamah regionu. Tu pre svega postoji potencijal za autoindustriju, s obzirom da tek svaki 80-ti Kinez poseduje automobil. Folksvagen, Mercedes i BMV su se odavno sa svojim pogonima naselili u blizini piste. I to naravno ima ogromne prednosti za region, kako to objašnjava Štefan Hecinger, jedan od pokretača ideje da Šangaj dobije pistu za Formulu jedan.

"Tu postoje radna mesta. Možete li da zamislite da na samom objektu uz odgovorna lica, tehničare, sekretarice i tako dalje, blizu hiljadu ljudi ima posao. I mogu da vam kažem da su svi dobri hoteli popunjeni, svi letovi recimo od Nemačke do Šangaja su rasprodati i smatram da je imidž-efekt izvanredan. Nasuprot Olimpijskim igrama koje će se održati u Pekingu 2008., trke Formule jedan će se održavati svake godine i to naravno predstavlja tržište za ljude koji će reći – mi ćemo povezati naš godišnji odmor sa trkama, tako što ćemo leteti za Šangaj, pa ćemo uz odmor u Kini ujedno gledati i trke. To je svakako nešto što će donositi novac”, kaže Hecinger.

Najzad novac se dobija i od televizijskog prenosa trke. Samo u regionu Šangaja živi oko 65 miliona ljudi, što već obećava izvanredne kvote.

A arhitektu Hermana Tilkea ne zovu njegove kolege uzalud ”Gospodar krivina”. On je i u Šangaju izmislio nešto što gledaocima obećava spektakularne trke.

"Posle starta i cilja mora da dodje do takve kombinacije krivina koja izaziva napetost već u prvom krugu. Zatim moraju se stvoriti mogućnosti za preticanje. A mora biti i prilika da vozač napravi grešku. Kada se u stazu ugradjuju usponi i padovi, mora se misliti o tome da nekad mora doći do rasterećenja prednje osovine i da se tada ne može baš upravljati bolidom kako treba. Ako u tom slučaju vozač drži pogrešnu liniju ili suviše brzo udje u krivinu, nastaju problemi”, kaže Tilke.

I dok se u krugovima Formule jedan još uvek priča o Tilkeovom radu na pisti u Šangaju, on već odavno radi na realizaciji novog velikog projekta – staze za Gran pri Turske u Istambulu, trke koja će se prvi put održati iduće godine. Ali uvek kada Tilke bilo gde - u pustinji, prašumi ili na delti reke - gradi stazu za trke Formule jedan – neka druga pista mora da se zatvori. Jer broj trka formule jedan je ograničen na 17 godišnje. Tilke zbog toga nema mnogo briga za budućnost.

”Staze za autotrke su sportski objekti i za to je uvek bilo i biće novca, pa bilo odakle on dolazio”, uveren je najpoznatiji graditelj pista za trke Formule jedan Herman Tilke.