1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Nauka

Hiperlupom kroz Evropu?

20. jul 2017.

Automobil, brod, avion ili voz – to su dana uobičajena sredstva prevoza. A šta je sa hiperlupom? Hoće li sistem sprovođenja kapsula kroz vakuumske cevi postati deo naše svakodnevice ranije nego što neki misle?

https://p.dw.com/p/2gqU5
Foto: WARR/TUM

Hiperlup je sistem međusobno povezanih cevi iz kojih je delimično izvučen vazduh. Kroz njih je – bar teoretski – moguće prevoziti ljude i teret brzinom većom od 1.200 km/h. To je inače princip vazdušne pošte – sistema koji je u mnogim gradovima postojao još u 19. veku. Ilon Mask, osnivač auto-marke Tesla i svemirske kompanije Spejs Iks, prezentirao je hiperlup-koncept kao svoju viziju transporta u 21. veku.

U tom konceptu, kapsule lebde u cevima u kojima je ekstremno smanjen pritisak – a pokreće ih ili pritisak vazduha ili magnetni pogon. Putnici bi trebalo da se kreću istom brzinom kao da su u avionu, odnosno, dvostruko brže nego u najbržim vozovima. Transport ne prouzrokuje nikakve štetne gasove koji bi zagađivali atmosferu. Osim toga, hiperlup bi bio dvostruko jevtiniji od jedne ICE-trase Nemačke železnice.

Australien Tesla Elon Musk
Ilon Mask se zalaže za razvoj hiperlup-sistemaFoto: Reuters/AAP/B. Macmahon

Futuristi hvale Hiperlup kao revoluciju našeg stila života, dok kritičari sumnjaju u tehnološke i finansijske pretpostavke poduhvata. Nekoliko privatnih firmi već neko vreme se utrkuje i razvoju odgovarajuće tehnologije. Jedna od njih, Hiperlup uan iz Los Anđelesa, sredinom jula je najavila da je u maju uspešno testirala svoj hiperlup-sistem koji se bazira na vakuumskim cevima.

„Bićemo u stanju da se između gradova krećemo kao da je reč o stanicama metroa“, kaže Šervin Piševar, saosnivač firme Hiperlup uan. No, vakuum-tehnika odavno nije zrela iako je upravo ona zaslužna za to što u prevozu mogu da se postižu tako velike brzine. Putovanja od Helsinkija do Stokholma ili od Berlina do Minhena bi trajala manje od pola sata.

Partnerstva za budućnost

Hiperlup uan i druge slične firme nalaze se još u ranoj fazi razvoja nove tehnologije. No, ipak, već rasmatraju moguće rute i pobudili su interesovanje investitora i vlada.

Tako je firma Hiperlup transportejšn tehnolodžis (HTT) iz SAD sklopila sporazum o ispitivanju terena u Češkoj i Slovačkoj, kako bi proučila moguće koridore između čeških gradova Brna i Praga i slovačke Bratislave. Nedavno je ta firma saopštila i da je prodala licencu za svoju tehnologiju vladi Južne Koreje.

Prošlog meseca je Hiperlup uan u Amsterdamu organizovao sastanaka pod nazivom „Vizije za Evropu“ i prezentirao ambiciozne predloge kako da se novim sitemom poveže 75 miliona Evropljana u 44 grada.

Hyperloop Test
Hiperlup uan - za sada samo 113 km/h Foto: picture alliance/AP Images/J.Lochner

Zainteresovani političari

Pozdravni govor je održala Melani Šulc van Hagen, holandska ministarka za infrastrukturu i životnu sredinu i poznata ljubiteljka hiperlup-sistema. „Hiperlup može sve da promeni“, rekla je i pomenula zastoje na auto-putevima, sve veći broj ljudi koji koriste sredstva javnog prevoza i neophodnost da se smanji emisija štetnih gasova u atmosferu.

Holandski univerzitet u Delftu pobedio je na međunarodnom konkursu čiji je sponzor bila firma Spejs iks Ilona Maska. Na prvoj test-trasi hiperlupa u Evropi, naučnici upravo rade na konstrukciji putničkih kabina. Holandsko ministarstvo za infrastrukturu istovremeno priprema novi zakon koji bi trebalo da olakša sprovođenje inovacija u delo.

Put do revolucije u saobraćaju je još dug. Hiperlup uan je u Nevadi nedavno testirao prvu kapsulu koja se kretala kroz vakuumsku cev. Lebdela je 5,3 sekunde i dostigla brzinu od 113 km/h – daleko od predviđenih 1.200 km/h o kojima stalno govore ljubitelji novog sistema. U sledećoj fazi testiranja stremi se ka brzini od 400 km/h.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android