Hirošima - 61 godina

Šef japanske vlade Junićiro Koizumi na svečanosti je rekao da će njegova vlada i pored pojedinih spornih planova izmene ustava ostati verna pasifističkoj tradiciji njegove zemlje.

Ceremonija je počela minutom ćutanja u 8.15 po lokalnom vremenu, tačno kada su SAD su 6. avgusta 1945. godine prvi put bacile atomsku bombu na Hirošimu.

"Želim da ostanemo predvodnici u borbi za ukidanje nuklearnog oružja i za stalan mir", rekao je Japanski premijer Junićiro Koizumi na ceremoniji obeležavanja 61. godišnjice stradanja stanovnika Hirošime. Premijer je potvrdio tri principa Japana: ne proizvoditi, ne posedovati i ne dozvoliti prisustvo na svojoj teritoriji nuklearnog oružja.

Grad je razoren, a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 140.000 ljudi, a od posledica bačene bombe stradalo je još 100.000 ljudi.

Druga atomska bomba je tri dana kasnije, 9. avgusta, bačena na grad Nagasaki, kada je poginulo 70.000 ljudi. Američko bombardovanje ova dva grada ubrzalo je kapitulaciju Japana u Drugom svetskom ratu, koja je usledila 15. avgusta 1945.

I ove godine je kao i svake, pušteno 1.000 golubica u znak mira. Gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba je ponovio apel za "oslobadjanje sveta od nuklearnog oružja". On je naglsio da se svet naalzi na prekretnici jer sve više nacija poseduje atomsku bombu.A od vlade japana je zatražio da bude daržljivija kada se radi o žrtvama atmoske bombe koje se na japnskom zovu hibakuša ili hibakša.

Oko 260 000 preživelih ima van Japana.Hibakuša su 50ih I 60ih godina bile ignorisane zbog straha da bi zrčenje mogo da se prenese.Mnogi od njih su tek sada prekinuli ćutanje I počeli da se zalažiu za svoja prava.U medjuvremnu su hibakuše prosečne starosti od 74 godina.Nedavno donesena presuda omogućava hibkušama pravo jednokratno obeštećnjenje I besplatno zdravstveno osigruanje koje je tim ljudima mahom obolelim od raka zaista neophodno.

"Tražim od vlade da poštuje Ustav na koji bi trebalo da budemo ponosni", rekao je Gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba. U Ustavu Japana koji su ga SAD kao pobednice 1947. nametnule, ističe se da će zemlja "zauvek" odbijati učešće u ratu. Medjutim, vladajuća Liberalno-demokratska partija sada se bori za izmene Ustava kako bi Japan mogao da se snabde pravim oružjem i da odgovori u slučaju da bude napadnut.

Ta rasprava je oživljena posebno nakon što je Severna Koreja 5. jula ispalila više raketa koje su pale u more, u blizini Japana. Jedna severnokorejska raketa je 1998. godine preletela Japan i pala u Pacifik.