Hod po žici

Bilo je to jedno od retkih pitanja zbog kojeg je portparol američkog predsednika ostao bez reči, a ono glasi:

"Zašto se Amerika poziva na diplomatske odnose sa komunističkom Kinom, koja se prema Tibetu brutalno ophodi, a to ne čini u slučaju komunističkeKube, na primer?"

Predstavnica Bele kuće za javnost Dejna Perino našla se na teškim mukama. Najpre je usledio kratak osmeh, a onda i objašnjene bez jasnog odgovora. Perinova je poručila kako američka administracija poslednjih dana u komunikaciji sa Pekingom pokušava kinesko rukovodstvo da privoli na razgovore sa Tibetom.

Iz američkog ugla gledano, kriza na Tibetu rešiva je na duge staze jedino uz pomoć Dalaj Lame. Duhovni vodja Tibetanaca je sagovornik kakvog kineska vlada može samo poželeti, mišljenja je američka ministarska spoljnih poslova Kondoliza Rajs.

"Reč je o čoveku koji veruje u nenasilna rešenja. On ne želi Tibet da odvoji od Kine. Njegova uverenja ne tiču se samo ljudi na Tibetu, nego širom sveta", rekla je Rajsova.

Bušova administracija smatra da nasilje ne može dugoročno rešiti pitanje Tibeta. Predstavnik ministarstva spoljnih poslova SAD, Šon Mekormak je Pekingu poručio:

"Kineske vlasti bi trebalo suzdržano da reaguju na demontracije na Tibetu u interesu obeju strana".

Uprkos ovim jasnim rečima, Vašington pažljivim izražavanjem protesta pokušava da izbegne mogućnost guranja Kine na rusku stranu. Uostalom, Kina je za SAD važan finansijer. Bez kineske kupovine američkih državnih obveznica finansiranje rata u Iraku bilo bi nezamislivo. Još iz vremena predsednika Niksona, Amerika je prećutno pristala da ne dovodi u pitanje integritet kineske države.

"Dalaj Lama bio mogao doprineti jednom stabilnom dugotrajnom političkom rešenju", uveren je Mekkormak.

Predsednik Buš je u odličnim odnosima sa duhovnim vodjom Tibetanaca i prvi je američki predsednik koji je uprkos protestima Pekinga Dalaj Lamu i zvanično ugostio.