Hodočašće do Bogorodice

Hiljade Cigana iz bivše Jugoslavije , većinom sa Kosova došlo je na Dan Uspeća Bogorodice da moli za pomoć Majku Božiju.Već pet ili šest godina oni na taj dan dolaze u ovu poznatu crkvu .Jednostavno su stali pred vrata- kaže Barbara Šok Verner, zadužena za održavanje gradjevine kelnske katedrale:

"Pitali smo , "zašto ste došli ovde?" a oni su nam rekli-U Jugoslaviji smo imali mesto gde smo išli u hodočašće , ali to više ne možemo zbog rata. A onda su došli do zaključka da je okićena Bogorodica u Kelnskoj katedrali adekvatna zamena . Donose odeću, ćebad i slične stvari , ponekad žive životinje. To poklanjaju Bogorodici za putovanjena nebo.Za nas je to na početku bilo previše , a sad smo uspeli da sve malo ograničimo i regulišemo."

Dva sveštenika i njihovi pomagači imaju pune ruke posla. Cigani donose mnogo poklona i dolaze sa velikim ličnim molitvama i očekivanjima.Jedna žena izmedju ostalog kaže:

"Prvi put sam ovde sa sa bratom, koji ne može da govori. Nadam se da će Božija Majka i njemu pomoći ."

Neki novčanikom prelaze preko mramora pored Bogorodice , kako bi uvek ostao pun.Polažu dečiju odeću pred statuicu, da bi im želja za detetom bila ispunjena, ili pak odeću bolesnih, kako bi ozdravili.Drugi donose dokumenta sa takozvanim duldungom, privremenim, trpljenim boravkom u nadi da će im Majka Božija pomoći da dobiju stalni boravak. Katolički sveštenik Jan Opijela već tri godine je opunomoćenik za Sintije i Rome u biskupiji Keln i Trijer.

"Načelno ne može da se kaže da su Cigani katolici, evangelisti , pravoslavni ili muslimani.Već stotinama godina je to uvek tako bilo- za vreme svojih seoba prihvatali su veru svojih vladara. Religioznost ili religija ili poimanje Boga i Bogorodice , uvek je proces u samoj porodici. Ne ide se u crkvu , nije potreban sveštenik ili pop već se sa porodicom ide do svetilišta i tamo nose pokloni.Ovde Svetoj Devici i njenom detetu.Donose veš, predmete za domaćinstvo, ulje, brašno, dečiju odeću itd, i mole se," kaže Opijela.

Bogorodicu svi Cigani poštuju.Iz dubokih verskih korena indijskog prostora iz kojeg oni potiču poneli su sliku majke , koju ponovo nalaze u mariji , kaže sveštenik.On procenjuje da je medju hodočasnicima 15 odsto pravoslavnih i pet odsto katolika.Poseta Muslimana hrišćanskim svetilištima poznat je fenomen na Balkanu.To što se već godinama dešava u Kelnskoj katedrali samo je nastavak ovog fenomena.