Holandija: Kviz za nepoželjne azilante

Blesing Njob (24) je jedna od učesnica televizijskog kviza koji se zove „Weg van Nederland“. Naziv je igra reči – može da znači „Napolje iz Holandije“, ali „Zadivljeni Holandijom“. Blesing dolazi iz Kameruna, studira avijaciju i, kao i ostala četiri takmičara u kvizu, uskoro mora da napusti Holandiju. Azil joj nije odobren.

„Ovo je program koji nam omogućava da istupimo i pokažemo svetu da smo kao i Holanđani. Živimo, dišemo, poznajemo njihovu kulturu, govorimo njihov jezik… samo želimo da imamo nekakav život. Ovde smo tako dugo, a oni očekuju da jednostavno odemo i ostavimo sve“, kaže Blesing koja je devet godina u Holandiji.

Kviz ima i duhoviti karakter – takmičari to prihvataju. Odgovaraju na pitanja o Holandiji, a takmiče se i u izazovima poput rezbarenja mape Holandije u kačkavalju. Oni sa najmanje poena ispadaju posle svakog kruga. Producenti tvrde da su hteli da skrenu pažnju na 250.000 holandskih imigranata, od kojih su neki decenijama živeli u neizvesnosti – dok nije odlučeno da moraju da odu.

Holandija je multikulti

Mnogi misle da je kviz parada lošeg ukusa. Suprotno mišljenje ima Petra Šulc iz amsterdamskog Komiteta za solidarnost sa izbeglicama. „Svidela su mi se pitanja, posebno ona o stvarima za koje se tvrdi da su izvorno naše. Mislimo da su lale i vetrenjače tipično holandske, ali to nije istina – one dolaze iz drugih zemalja. Dobro je što je pokazano da smo multikulturna zemlja – sviđalo se to nekome ili ne.“

Slično misli i Kes Blajhrot, direktor Fondacije za izbegličke studente. Ova fondacija pomaže tražiocima azila koji žele da se obrazuju u Holandiji. Blajhrot smatra da Holandija traći talente: „Ovo je migracioni paradoks. Sa jedne strane, znamo da će nam u bliskoj budućnosti trebati mladi obrazovani ljudi da uzmu učešća u holandskoj privredi. Sa druge strane, odbacujemo ove migrante koji su uspeli da se obrazuju, bez obzira što su imali očajne uslove i živeli po izbegličkim kampovima.“

Fondacija traži od holandske vlade da se rok za odlučivanje o zahtevima za azil smanji na tri godine. Ako se za to vreme ne odluči, azil bi bio automatski odobravan. Blajhrot se nada da će publicitet koji je pribavio kviz uticati na vlast i da će zahtevi petoro učensika kviza za azil biti ponovo razmatrani.

Ne znaju kuda da idu

Blesing je potresena: „Ne znam ni put do mog rodnog grada. Ne znam čak ni kako Kamerun izgleda. Samo hoću posao i normalan život. Želim mogućnost da kažem ‘Ja sam Blesing’, a da mi niko ne odgovori ‘Izvini, ne možemo te prihvatiti jer nemaš ličnu kartu’. Hoću da započnem normalan život, da doprinosim društvu, a ne da parazitiram na račun vrednih ljudi i organizacija.“

Pobednica kviza na kraju je bila Gulistan, studentkinja prava iz Jermenije. Svoju nagradu od 4.000 evra dobiće tek kada stigne u rodnu zemlju. Ironija je da je znanje o Holandiji pomoglo Gulistan da osvoji nagradu, ali joj verovatno neće pomoći da ostane u zemlji u kojoj je provela poslednjih 11 godina.

Autori: Sintija Tejlor / Nemanja Rujević
Odg .urednica: Ivana Ivanović