Homoseksualnost tabu među fudbalerima

Godinama je strahovao da istina izađe na videlo. Markus Urban važio je za velikog talenta. Bio je omladinski reprezentativac DDR-a, i imao je i ugovor kod drugoligaškog kluba „Rotvajs“ iz Erfurta. 1993. naglo je prekinuo karijeru – jer Marko Urban je homoseksualac.

„Bilo mi je veoma teško da nastavim. 50 odsto energije ulagao sam u trening, a 50 odsto da ne budem otkriven: da kontrolišem gestikulaciju, mimiku, da vodim računa o tome šta ću u određenoj situaciji da kažem, da se na silu smejem vicevima, koji mi uopšte nisu bili smešni… da ne bih bio otkriven.“

Urban danas živi u Hamburgu. Fudbal igra samo u slobodno vreme. Od kada je prekinuo fudbalsku karijeru, položaj gejeva i lezbejki u Nemačkoj bitno se poboljšao. Sve više poznatih ljudi, među njima i vodećih političara izjašnjavaju se kao homoseksualci. Međutim, među profesionalnim sportistima za to je malo ko imao hrabrosti. Sportski duh i homoseksualnost – u glavama mnogih to je jednostavno nespojivo, kaže Urban.

„Političari se ne tuširaju zajedno. U sportu imate direktan telesni kontakt, posebno u timskim sportovima. I to je ono što je zajedničko sa seksom: telesni kontakt. Tako da upravo u grupnim sportovima postoji jedna sasvim drugačija vrsta senzibilnosti.“

Kod žena je lakše

Tanja Valter Arens takođe je do kraja 90-ih igrala fudbal u Bundesligi. Ona svoju homoseksualnost nikada nije krila. Danas radi kao nastavnica fizičkog u jednoj berlinskoj školi i kao savetnik Nemačkog fudbalskog saveza po pitanju obrazovanja. Ona je uverena da je homofobija pre svega problem u „muškim sportovima“.

„Verujem, da je ženama po tom pitanju mnogo lakše, to nije takva tabu tema. Dakle postoji pretpostavka da je profesionalna sportistkinja lezbejka. I onda kada neka od njih kaže, ja sam lezbejka, to se ne doživljava kao neko čudo ili senzacija, već: ona je lezbejka i gotovo. Kod muškaraca je bez sumnje sasvim drugačije. To je, posebno u fudbalu, apsolutni tabu.“

Niko nije spreman da sruši tabu

Taj tabu još nije srušen. I to, bez obzira što, statistički gledano, u svakoj ekipi imate najmanje jednog igrača homoseksualca. Postoje mnoge kampanje kojima nastoji da se poveća tolerancija u sportu, ali tema homoseksualnost do sada je ostala izostavljena. Tanja Valter Arens kaže da bi političari morali energičnije da se založe za rešenje ovog problema.

Dok se to ne dogodi, nijedan igrač Bundeslige neće priznati da je homoseksualac, smatra Markus Urban i kaže da iz pouzdanih izvora zna da su u Bundesligi trenutno najmanje petorica igrača koji su gejevi. Ali oni u ovom trenutku nisu spremni da na sebe preuzmu rizik rušenja ovog tabua.

Autori: Florijan Nuš / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević