Hosni Mubarak: mirotvorac i diktator

Egipatski predsednik je za jedne „mudri mirotvorac“, za druge diktator, a na neki način Hosni Mubarak je i jedno i drugo. Za Zapad on je vrsta manjeg zla, jer Zapad radije sarađuje sa „mudrim diktatorom“, nego nepredvidivim tiraninom.

Mubarak je na vlast došao 1981. kada je tokom vojne parade ubijen tadašnji predsednik Anvar el Sadat zbog toga što je potpisao mirovni sporazum sa Izraelom. Mubarak je, kao potpredsednik, stajao pored njega i nekim čudom preživeo.

Na spoljnom planu Mubarak se odlučio za kontinuitet i smatra da je uspeh moguć samo na osnovu dijaloga. To se odnosi i na palestinsko – izraelski spor: „Moramo sve učiniti da obe strane dovedemo za pregovarački sto. Moraju sesti i razgovarati, hteli to ili ne – rešenje se mora naći“, rekao je Mubarak.

Na unutrašnjem planu savezništvo sa Zapadom za Mubaraka je pre problem i protivnici ga optužuju za izdaju. Tako on od 1981. godine zemljom vlada gvozdenom rukom i, ako je potrebno, vanrednim zakonima kako bi se suprotstavio religioznom fanatizmu kojim je prožeto egipatsko društvo.

I nacionalna i demokratska opozicija

Zvanično zabranjena „Muslimanska braća“ su glavna opoziciona snaga i kontrolišu petinu parlamenta preko navodno nezavisnih poslanika. Sekularna opozicija se oseća pod pritiskom i optužuje Zapad da ju je ostavio na cedilu.

„Zašto Zapad i SAD podržavaju despotski režim? Dokazano je da takva podrška šteti demokratskim snagama u arapskom svetu i da je u korist totalitarizma“, tvrdi Žorž Išak, saosnivač pokreta „Dosta“.

Međutim, Andreas Jakobs, šef kairskog biroa Fondacije Konrad Adenauer o tome ima svoje mišljenje: „Naravno, razumem opoziciju, ali su – nažalost – upravo u Egiptu demokratske snage slabe, podeljene i nejedinstvene. I deo opozicionih snaga je sve pre nego demokratski. Tako je veoma teško zadovoljiti sve ovde u Egiptu“.

autori: Hasan Znined / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević