Hrišćani između svih frontova

Hrišćanima i pripadnicima drugih manjina u Iraku preti „potpuni nestanak“ zbog napredovanja terorističke grupe Islamska država Iraka i Sirije (ISIS), kaže Matijas Fogt, ekspert pri Međunarodnoj katoličkoj misiji „Missio“ u Ahenu. Taj islamolog u novembru je boravio u Mosulu i u gradu Karakoüu, koji je pretežno naseljen hrišćanima. Mosul je u međuvremenu pod kontrolom ratnika ISIS-a.

Između 300.000 i 350.000 hrišćana danas živi u Mesopotamiji. Procene su različite, ali je ipak jasno sledeće: od 1,4 miliona hrišćana, koliko ih je bilo 1987. godine, zemlju je napustio veliki broj izbjeglica, većinom zbog posledica Drugog zalivskog rata 2003. godine. Više od 2.000 iračkih hrišćana od tada je ubijeno, procenjuje katolička organizacija „Kirche in Not“ na svojoj internet-stranici. Prema istim podacima, više od trećine iračkih izbeglica u inostranstvu su hrišćani.

Crkve zatvorene, kuće opljačkane

Otkako su islamisti zauzeli Mosul, stotine hiljada izbeglica napustilo je taj drugi po veličini irački grad. Među njima su i hrišćani, kao i pripadnici drugih religijskih manjina, poput jezida i šiitskih grupa, navodi organizacija „Mission“, pozivajući se na partnerske organizacije sa lica mesta. Sveštenici i časne sestre pobegli su u obližnja hrišćanska sela, koja su do sada važila za sigurna. Sve crkve u Mosulu su zatvorene, navodi pomenuta organizacija. „Nama su predstavljeni neverovatni izveštaji u kojima se navodi da su teroristi ISIS-a u Mosulu zaklali stotine ljudi i da leševi leže na cestama. Kuće su opljačkane“, kaže ekspert organizacije „Mission“ Fogt.

Situaciju dodatno otežava to što kurdske paravojne formacije ne dozvoljavaju izbeglicama da pređu granicu u kurdske autonomne oblasti i to iz straha od terorista koji bi mogli da se umešaju među izbeglice. „I u Karakoš, hrišćansko mesto koje se nalazi nekoliko kilometara istočno od Mosula, u međuvremenu su upali islamski teroristi i prete tamošnjim stanovnicima. Stanje se opisuje kao dramatično. Manastiri su opkoljeni, a monasi i monahinje koji u njima žive, elektronskom poštom šalju dramatične pozive u pomoć“, kaže Fogt.

„Za hrišćane u Iraku je stanje bilo loše još i pre dešavanja proteklih sedmica“, potvrđuje Kamal Sido, ekspert za Bliski istok pri Društvu za ugrožene narode u Getingenu. On kaže da je to naročito bio slučaj sa arapskim, šiitskim i sunitskim delovima Iraka. Izuzetak je, prema njegovim rečima, bio jedino sever Iraka, gde dominiraju Kurdi. Do 2007. godine verovao sam da je egzodus hrišćana iz Iraka završen, kaže Sido u razgovoru za DW. Ipak, neki hrišćani su naime ostali na jugu i u centralnom Iraku – u Mosulu kao i u glavnom gradu, Bagdadu.

Dvostruko proterivanje

Invazijom islamista iz Sirije stanje se nedvosmisleno još jednom pogoršalo. Zato su verovatno i „poslednji hrišćani napustili Mosul“. Oni su pobegli u područje severoistočno od Mosula, udaljeno oko 30 kilometara od gradskog centra. To područje je od 2003. godine kontrolisano od strane kurdskih snaga bezbednosti, uz podršku hrišćanskih paravojnih formacija. Tamo su već živele brojne izbeglice. „Sada izbeglice, koje su pobegle između 2003. i 2007. godine, pružaju pomoć izbeglicama, koje su pobegle 2014.“ Region oko Mosula već vekovima važi kao centar hrišćanstva u Iraku.

Bonski teolog Tomas Širmaher upozorava na opasnost od konflikata koji prete područjima na severu Iraka u kojima vladaju Kurdi, a koje je utočište za veliki broj izbeglica. Doduše, kurdska područja su, kako kaže Širmaher, idealno mesto za hrišćane jer je tamo mirno i u skladu sa pravnom državom“. Zbog ogromnog broja izbeglica, sada se menja i struktura moći. „Zato su Kurdi veoma zabrinuti da će jednog dana postati manjina na tom području“, kaže Širmaher u intervjuu za DW. Prema njegovim rečima posledica takvog stanja su neprijateljstva i diskriminacija. „Tako su hrišćani dvostruko progonjeni.“