Hrišćani kao gubitnici Arapskog proleća

Hrišćanskoj zajednici na Bliskom istoku potrebna je podrška, samouvereni glas poglavara, organizacija i nadležnih, jer se malo koji hrišćanin ovde oseća sigurnim. Politička nestabilnost i talas nasilja, primoravaju ih na beg, već treću godinu za redom. Habib Badr, glavni sveštenik Evangelističke crkve u Bejrutu, prilično je zabrinut za opstanak hrišćanske zajednice u regionu. „Arapsko proleće je iznedrilo radikalne islamističke snage koje pokušavaju da nametnu svoj stav svima – i muslimanima i hrišćanima. Ako ne igrate po njihovom, potisnuće vas ili ubiti. Pošto su hrišćani na Bliskom istoku u manjini, pod velikim smo pritiskom. Ljudi napuštaju svoje domovine“, kaže sveštenik Badr.

Hrišćani na meti džihadista u Siriji

Prema nezvaničnim procenama, deset odsto stanovništva u regionu čine hrišćani. Najbrojniji su kopti koji uglavnom žive u Egiptu (na naslovnoj fotografiji). Ali hrišćana itekako ima i u Siriji, gde su u posebno nezavidnom položaju, kaže Habib Badr. Džihadisti koji se bore protiv Bašara al Asada gotovo automatski smatraju da hrišćani podržavaju predsednika Sirije. Tamošnji veštenik Rijad Džarjour navodi imena crkava koje su u Homsu teško oštećene ili uništene. Nezvanično je Siriju već napustilo oko 800.000 hrišćana, a to je četvrtina od ukupno broja pripadnika ove verske zajednice.

Strah među sirijskim hrišćanima sve je veći, pribojavaju se iračkog scenarija. Jer tamo je nakon svrgavanja režima Sadama Huseina 2003. godine na hiljade hrišćana proterano ili ubijeno. Danas ih u Iraku ima svega 250.000, a to je petina nekada prilično velike hrišćanske zajednice, podseća Habib Badr. Ni koptima u Egiptu nije lako. Poslednjih godina se uočava sve veća diskriminacija i proganjanje hrišćana, o čemu svedoče i izveštaji organizacija poput Amnesti internešnala. Početkom ovog meseca ponovo je povećan broj napada nalik onim od polovine avgusta, kada se na meti radikalnih islamista našlo preko 40 crkava i objekata u posedu hrišćanske zajednice.

Skupština hrišćana sa Istoka

Zabrinuti za svoju bezbednost, hrišćani na Bliskom istoku su prošle godine osnovali Skupštinu orijentalnih hrišćana (Skupština hrišćana sa Istoka). Zadatak hrišćanske skupštine je da ukaže na položaj zajednice, da registruje probleme i učini sve što je moguće da ih sprečava i reši. Prva konferencija održana je nedavno, nedaleko od libanske prestonice Bejruta. Okupio se veliki broj učesnika, predstavnika crkava u regionu, političara i drugih javnih ličnosti i vernika. „Želeli smo da stvorimo jedinstven, orijentalni, a hrišćanski identitet regiona. Imajući u vidu kakva je situacija na Bliskom istoku, trebalo bi da govorimo jednim glasom“, poručio je Fuad Abu Nader iz maronitske crkve u Libanu. On je jedan od osnivača Hrišćanske skupštine, zajedno sa sveštenikom Habibom Badrom. Ideja o njenom osnivanju nije originalna, ali je bila neizbežna, jer Savet crkava u arapskom svetu, osnovan sredinom sedamdesetih, odavno ne deluje.

Badr je optimista, veruje da je moguće pronaći partnere u muslimanskom svetu. „Umerene muslimane moramo podstaći da se suprotstave radikalizaciji, jer su i oni žrtve. Mora se ponovo stvoriti klima međusobnog razumevanja. Zbog toga je inicijativa sunita neophodna, jer su oni najveća verska zajednica u regionu“, rekao je sveštenik iz Libana. Izazovi su veliki. Nasilje nad hrišćanima jeste najveća briga novoosnovane skupštine, ali izostanak ekonomske perspektive kompletnog regiona takođe je povod za veliku zabrinutost.

Hrišćani odobravaju zalaganje crkvenih zvaničnika, ipak smatraju da bi ono moglo da bude i veće. „Katolička crkva u Libanu ne čini dovoljno kako bi pružila podršku svojim vernicima“, kaže jedan katolik iz Libana. „Uzmimo na primer troškove školovanja. Hrišćanske škole ne mogu finansiraju ionako osiromašene porodice. Roditelje bi trebalo osloboditi barem dela tih troškova. To bi, uostalom, hrišćanske vernike podstaklo da imaju više dece.“

Autori: Mona Nagar / Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević