Hrišćanski fundamentalizam ili fanatizam

Posle napada u Oslu u središte pažnje došao je pojam hrišćanskog fundamentalizma. Pod tim se podrazumevaju strujanja u hrišćanstvu koja insistiraju na doslovnom poštovanju teksta Biblije, smatraju je za nepogrešivu, odbacuju teoriju evolucije i protive se homoseksualizmu i pobačaju. Međutim, na hiljadu i po strana Breivikovog manifesta Bibilija se ne citira i Rajnhard Hempelman iz Evanelističkog centra za svetovne nazore kaže:

„U tom pamfletu nema vizije religiozne države i ne citiraju se neprestano biblijski tekstovi što je karakteristično za hrišćanski fundamentalizam. I treće – nije dokazana nikakva veza atentatora sa fundamentalističkim grupama, tako da je u pitanju politički čin zasnovan na političkoj viziji“.

Bez paušalnih ocena

Fundamentalističkih strujanja u hrišćanstvu ima širom sveta, ali nema razloga da se te grupacije paušalno smatraju sumnjivim, kaže profesor teologije Hermut Ler:
„Kada govorimo o hrišćanskom fundamentalizmu pre svega imamo u vidu protestantske crkvene zajednice. Znači, reč je pre svega o Evropi, severnoj Americi i misionarskim crkvama i Južnoj Americi i Africi. Međutim, hrišćanskog fundamentalizma, ima i u katoličanstvu i u pravoslavlju“.

Hrišćanski fundamentalistički pokret doslovno se drži Biblije, distancira se od drugih društvenih i verskih grupacija, a moderno pluralističko društvo vidi kao pretnju. Njegovi pripadnici smatraju se pravim vernicima i izabranom elitom. Sociološkinja Evelin Higli-Šmit o tim grupama kaže:

„Privlačno je prvenstveno to što često daju jednostavne odgovore na složena pitanja. I nešto sopstvene odgovornosti može da se prenese na grupu i rukovodeće ličnosti u njoj. Osim toga, grupa predstavlja nešto kao veliku porodicu, možda prvobitnu porodicu iz mašte u kojoj vladaju harmonični odnosi: ljubav, srdačnost…“

Praviti razliku između fundamentalizma i fanatizma

Stručnjaci ukazuju na to da se mora praviti razlika između hrišćanskog fundamentalizma i fanatizma koji je marginalna pojava. Fanatik je recimo američki pastor Teri Džons koji poziva na paljenje Kurana. Poziva na nasilje u hrišćanskom fundamentalizmu nema.

A o atentatu iz Osla profesor teologije Ler kaže da uvek postoji opasnost imitacije i dodaje: „Atentator je ostavio manifest o svom delu i o svom pogledu na svet. Takvi manifesti se čitaju i o njima se raspravlja. Zato bih veoma savetovao da mu se u toku suđenja pruži što manje mogućnosti da iznosi svoj pogled na svet“.

Autori: Ulrike Humel / Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon