Hrvat koga Srbi slušaju

Nikoli Piliću ne nedostaju epiteti. Hrvatski teniski as je i kao igrač i kao trener postigao i još postiže velike uspehe u Nemačkoj, zemlji u kojoj živi već 30 godina. U poslednjih nekoliko meseci setila ga se i hrvatska štampa, kada se podgrevala atmosfera uoči četvrtfinalnog susreta teniskih reprezentacija Hrvatske i Srbije. Razlog – Pilić radi kao savetnik srpskog tima.

Kao teniser, Nikola Pilić je u svojoj karijeri osvojio tri ATP turnira u singlu i šest u dublu. U svojoj riznici ima i jedan osvojeni Gren slem turnir. Bilo je to 1970. kada je zajedno s Francuzom Pijereom Bartezom osvojio Otvoreno prvenstvo SAD. Najveći uspeh u singlu bio je ulazak u finale Rolan Garosa 1973. godina, u kojem je izgubio od velike rumunske zvezde Iliea Nastasea.

Kada pišu o njemu, nemački mediji ističu da je ovaj izuzetni hrvatski profesionalac imao i važnu ulogu u karijeri Gorana Ivaniševića. Jer, Pilić je trenirao „divljeg“ Gorana, koji je jedno vreme i živeo u njegovoj kući u Minhenu, baš kao i nemačke mlade igrače, kasnije pobednike na turnirima u Vimbldonu – Borisa Bekera ili Mihaela Štiha, ili trenutno jednog od najboljih igrača sveta, Novaka Đokovića.

Pilić je rođen u Splitu 1939. godine, i relativno je kasno počeo da se bavi tenisom – s trinaest godina, kad je svoj bicikl zamenio jednim izrabljenim reketom. Tata Pilić nije bio oduševljen. Nikola je završio Srednju brodarsku školu, a potom je hteo da u Zagrebu studira pravo. Nije uspeo da se upiše, pa je otišao u Novi Sad. Tamo je upoznao buduću suprugu, Miu Adamović, tada glumicu Ateljea 212. A od planirane karijere advokata nije bilo ništa. Pobedio je tenis.

Zgodna osmorica

Kao uspešni igrač, bio je jedan od prvih osam profesionalnih igrača tenisa na svetu (tzv. „zgodna osmorica“). Jedan je od utemeljivača ATP-a (Udruženja profesionalnih tenisera), koja je ustanovljena 1972. godine, kako bi problemi u muškom tenisu mogli lakše da se rešavaju, a i da bi igrači mogli da uživaju veću nezavisnost od državnih teniskih saveza. Po uzoru na ATP, posle je osnovan i WTA (Udruženje teniserki). Nikola Pilić je bio i razlog legendarnog vimbldonskog bojkota 1973. godine, kada mu je tadašnji Jugoslovenski teniski savez, zbog navodnog odbijanja nastupa u Dejvis kupu, zabranio da nastupa na ovom turniru. Gotovo svi poznati teniseri tada su bojkotovali turnir (79), pošto je odbijen njihov zahtev da se Pilić ipak pozove da igra na Vimbldonu.

U Nemačkoj je Niki Pilić, kako ga u ovoj zemlji svi zovu, petnaest godina vodio nemačku Dejvis kup reprezentaciju i tri puta je odveo do pobede – 1988, 1989, i 1993. godine. Od 2000. godine, vodio je hrvatsku reprezentaciju. Izvukao ju je iz 3. lige Dejvis kupa u elitnu svetsku grupu, a onda u decembru 2005. godine, u Bratislavi, postigao nemoguće: protiv reprezentacije Slovačke, sa njom pobedio u finalu. Sam o ovom uspehu s hrvatskom reprezentacijom kaže da je to bio Mont Everest njegove karijere. „Više ne može“, opisao je ovaj uspeh iz 2005. godine, nedavno u jednom televizijskom intervjuu.

Na sledećoj strani:

Nedolazak u rodni Split

Nedolazak u rodni Split

Trenerski uspesi u Dejvis kupu, kao da su mu predodređeni, baš kao i uspešan rad s mladim, talentovanim igračima. Jednog od trenutno najboljih igrača sveta, Novaka Đokovića, trenirao je još kao dečaka u svojoj Teniskoj akademiji u mestu Oberšlajshajm, kod Minhena. Veza nikad nije prekinuta, pa ga je Đoković pozvao da bude savetnik srpske reprezentacije. I, kako to obično biva, u četvrtfinalu, sredinom ovog meseca, suđeno je bilo da se susretnu upravo hrvatska i srpska reprezentacija. I to u Pilićevom rodnom Splitu.

Pilić je odlučio da ne želi da prisustvuje ovom dvoboju. „Splićanin sam i upravo zato neću doći. Previše mi Split znači da bih bio na drugoj strani obale. U Splitu smo napisali neke od najvećih uspeha Hrvatske, na krilima fenomenalne publike na koju sam ponosan. Želim samo da istaknem da bih voleo da se to shvati kao kompliment mom gradu, a ne kao da ne želim da dođem u Split iz nekih drugih razloga“, pojasnio je on.

Optužbe o izdajstvu

Uoči meča, u novinama su se pojavili naslovi poput: „Hrvat koga Srbi slušaju“, ali bilo je i onih koji su njegovu odluku da pomaže srpskoj reprezentaciji pogrešno shvatili. Bilo je ružnih komentara. Ipak, Pilić i dalje uživa podršku hrvatskih tenisera, kao i publike. Kako sam objašnjava, odazvao se pozivu svog omiljenog starog učenika, Đokovića. U svakom slučaju, uspešno, jer je srpska reprezentacija izborila polufinale.

A, Pilić se, izgleda, i tamo pokazao da je dostojan naziva – „Prus s Balkana“, koji je zaradio u Nemačkoj. „Ja sam malo stariji gospodin i oni imaju poštovanje prema meni. Otkako sam ja došao, broj ljudi na zajedničkim obrocima je četiri puta manji nego pre. Nema kod mene ni tetaka, ni stričeva, ni psa, ni mačke. Sada nas devetoro zajedno jede i tu nema izuzetaka. Lista koju ja sastavim se bez pogovora poštuje“, opisao je Pilić svoj rad sa srpskom reprezentacijom.

Na kritike da je saradnjom sa srpskim timom izdao Hrvatsku, Pilić jednostavno odgovara: „Ja sam Hrvat i katolik. Onaj pravi, koji nikada nije menjao zastavu!“

I dalje uzima serve

Kad se ne bavi Dejvis kup reprezentacijom Srbije, Pilić svakog dana radi u svojoj Teniskoj akademiji u blizini Minhena i igra po četiri sata dnevno. Imao je sa Akademijom pre nekoliko godina i finansijskih problema, ali je, objašnjava on, to sada prošlost. Našao je suvlasnika koji mu je pomogao oko plaćanja računa, a on se sada bavi isključivo sportskom stranom.

O današnjim enormnim zaradama tenisera, Pilić sa osmehom kaže: „1973. godine, kada sam igrao u finalu Rolan Garosa, dobio sam 7.000 dolara. Dvadeset osam odsto otišlo je na francuski porez. Žena i ja smo bili u Parizu. I, dok sam isplatio sve troškove – ostalo mi je 350 dolara.“

Prošle godine je u društvu supruge Mie, sina Nike i ćerke Danijele, proslavio sedamdeseti rođendan. Slavilo se kasnije i u Opatiji, u hotelu „Mocart“, koji je u vlasništvu hrvatskog tenisera Ivana Ljubičića, a ova godišnjica obeležena je na posebnom slavlju i s njegovim nekadašnjim nemačkim igračima. Kada je, u maju ove godine, gostovao u emisiji HRT-a „Nedeljom u 2“, moglo je da se vidi da sa ponosom čita stihove koje mu je još za njegov pedeseti rođendan 1989. godine napisao njegov prijatelj Đorđe Balašević:

Ti mirno stojiš na Centar kortu, sa puno stila, uz dobre nerve.

Dodaje život sveće na tortu, al’ ti im ipak uzimaš serve.

Autorka: Snježana Kobešćak

Odg. urednik: Nemanja Rujević