Hrvatska na ivici ustavne krize?

U hrvatskoj javnosti nerado se poseže za formulacijom kako se država nalazi u stanju latentne ustavne krize, ali većina suočenih sa ovim problemom, priznaće da je Hrvatska u svakom slučaju nadomak ustavnoj krizi. Oko ustavnih promena i generalnog odnosa izvršne i ustavno-sudske vlasti već mesecima raste napetost koja se u poslednje vreme prenela i na onu zakonodavnu. Ustavne promene koje vladajuća koalicija želi da izdejstvuje, zapele su pred samom realizacijom, u saborskim klupama.

Sadržaj tih promena naveliko je raspravljen, barem u političkim krugovima, kao i temeljna njihova politička motivacija. Najčešće se smatra da je sve zaoštrio odnos SDP-a prema obaveštajcu Josipu Perkoviću, čije izručenje traži Nemačka, zbog ubistva iz vremena SFRJ. Bio je to pokušaj da se izbegne međunarodna obaveza. Jer donesen je zakon, u međuvremenu poznat kao Lex Perković. Pošto to nije uspelo, SDP je pribegao „izgradnji ustavne zaobilaznice“, dok se ostale zacrtane promene tiču regulisanja referenduma kao institucije, manjinskih prava, regionalizacije i sl.

Otvorena bahatost

Ali važnijim od sadržaja, kojim bi se u jednom delu veći deo hrvatske javnosti možda i mogao složiti, jeste sredstvo kojim se vlasti služe kako bi ostvarile cilj, kao i reakcije ostalih aktera. Oko toga se lome koplja i u Socijaldemokratskoj partiji.

Sanja Barić, profesor Riječkog univerziteta, stručnjak za ustavno pravo, smatra kako načelno nije reč o napetosti neuobičajenoj u komparativnoj političkoj praksi, ali Hrvatska se suočava sa kompleksnom i specifičnom problematikom. "Uz tragične i neprihvatljive manjkavosti u pravnoj regulaciji izravne demokratije, mi smo se suočili sa neprikladnom komunikacijom vladajuće koalicije, koja je zatim prerasla u nešto još gore", kaže Barić, navodeći kako je ponašanje koalicije sa SDP-om na čelu bahato, isuviše daleko od socijaldemokratije, čak i kada je vođeno dobrim namerama.

"Neprincipijelno svrstavanje Crkve"

"Treće", dodaje naša sagovornica, "tiče se HDZ-a, za čije je vlasti država osiromašena korupcijskim skandalima, i koji se smatra – u pomanjkanju održive privredne alternative – prisiljenim koristiti svetonazorskim sukobima na kojima gradi svoju tradicionalnu političku potporu". Reč je, svakako, o podelama oko porodičnog prava, seksualnosti, poziciji manjina i sl. Barić pri tome proziva i Katoličku crkvu u Hrvatskoj, zbog stranačko-političkog profilisanja.

Konačno, ona oštro kritikuje i premijera Zorana Milanovića, koji u najvećoj meri doprinosi dešavanjima u Saboru, zbog nepoštovanja ustavnih vrednosti i demokratskih procedura, zbog želje da se pronađe što brže rešenjem. Sanja Barić žalosnim naziva utisak da premijer ne shvata da je Ustavni sud Hrvatske dokazani, zaštitnik navedenih vrednosti: "Rušenjem autoriteta te institucije ruše se temeljne ustavne procedure koje po sebi štite 'sve od svih drugih'".

Ni HDZ ne prihvata kritiku

Davorin Mlakar je krajnje očekivano još izričitiji u prebacivanju krivice na SDP, budući da je njegov HDZ odbio da učestvuje u daljem procesu donošenja ustavnih promena. I on se slaže sa procenom da je situacija prerasla samo pitanje sadržaja zahvata: "Meritum je SDP-ovo odbacivanje vladavine prava. Naš tekst izmena ustava, a HDZ je jedan od ovlašćenih predlagača, nisu hteli ni da razmotre, kao što su odbili i predlog da u tome učestvuju nezavisni stručnjaci."

Na pitanje je li HDZ spreman da prihvati deo kritike na svoj račun, zbog određenih momenata u zaoštravanju ove situacije, Mlakar odgovara da za takve zamerke nema razloga. On insistira na krivici vladajućih, naročito zbog ishitrene brzine koju forsiraju, i koja je postupak donošenja ustavnih promena lišila primerene javne rasprave. Umesto razumnih šest meseci, ili bar upola od toga – SDP je omogućio svega jednu sedmicu, a onda jedva dodao još jednu, što danas u Hrvatskoj zaista malo ko smatra mudrim i korisnim.

Ruganje predsedniku

"Ivica Račan je takve postupke izvodio demokratskije i mudrije, tražeći saradnju i na drugoj strani", napominje Mlakar. A ovih dana Milanovićev SDP uspeo je da narugati i predsedniku Hrvatske Josipoviću, s kojim se već odavno umnogome ne slaže. Nije neophodno ulaziti u razloge tog neslaganja. Predsedniku se zbog ustavnih promena morala posvetiti veća pažnje, slažu se stručnjaci, a umesto toga, njegova funkcija je zloupotrebljena i to zbog kratkog zakašnjenja na cinično prekratku javnu raspravu.

Puno više poštovanja poslednjih sedmica, SDP je posvećivao partnerima poput laburista i HDSSB-u, čiji su glasovi zarad dvotrećinske većine neophodni za promenu Ustava. Očigledno da pragmatičnost akutnog političkog interesa ostavlja dublji trag nego što je to demokratski poželjno, i da uređuje međustranačke odnose, znatno šire i dalekosežnije. Sa kakvim efektima i posledicama, ostaje da se vidi, posebno nakon što je HDSSB, barem za sada, odlučio da uskrati podršku, zbog čega je eventualno usvajanje ustavnih promena odloženo za januar 2014.

Autor: Igor Lasić
Redakcija: Jakov Leon