Hrvatska – od apatije do depresije

Za građane Hrvatske, ulazak u Evropsku uniju nije bilo pitanje „boljeg života na Zapadu“. I ranije su bez problema putovali svetom, a evro je ionako bila valuta paralelna sa stabilnom kunom. Ali pridruživanje je ostvarilo svoju simboličnu funkciju – uhvaćen je korak sa Slovenijom, koju su ionako mnogi smatrali najnaprednijom republikom bivše SFRJ, a ostvaren je i odmak od Srbije s kojom je Hrvatska ratovala. Za mnoge je to bilo i delimično priznanje pravednosti Domovinskog rata na početku kojeg je i sam predsednik Franjo Tuđman izjavio da „i kada nije imala potpuni državno-politički subjektivitet, Hrvatska je bila nerazdvojno povezana sa zapadnoevropskom civilizacijom“.

Hrvatska je u Uniju ušla iscrpljena maratonskim pregovorima i krizom. Oni koji su tada govorili da će „Unija dovesti Hrvatsku u red“, danas od Brisela nemaju nikakvih očekivanja. Sedište EU doživljava se kao ogroman birokratski aparat za bespotrebno trošenje novca i promovisanje neoliberalizma. Evropskom Hrvatskom nisu zadovoljni ni naučnici, ni privrednici, a pogotovo ne poljoprivrednici, radnici u zdravstvu ili prosveti. „Prosečan građanin“ sve teže živi, upozoravaju sindikati.

Od apatije do depresije

Ta upitna apstrakcija prosečnog građanina Hrvatske u Evropsku uniju ušla je realistično, bez velikih očekivanja i euforije, tvrdi politički analitičar Žarko Puhovski. On ipak, u razgovoru za Dojče vele navodi da se ni ona mala očekivanja nisu ispunila. „Hrvatska je, uz delimični izuzetak Švedske pre dvadesetak godina, jedina koja je ušla u Evropsku uniju, a da joj je, ne samo ekonomski kao Švedskoj tada, nego u svakom pogledu, lošije nego što je bilo pre“, navodi Puhovski i pri tom ne okrivljuje Uniju. To je, smatra, izazvalo nastavak apatije i depresije koja se odnosi na sve političke konstrukcije, pa i na Evropsku uniju.

„To nije stav klasičnog nacionalizma koji bi hteo nacionalnu državu nasuprot Unije, već se živi u uverenju da tu pomoći nema i da niko, pa ni Unija, Hrvatskoj ne može da pomogne.“ Kada bi se u Hrvatskoj poboljšala ekonomska situacija, kada bi zemlja izašla iz višegodišnje krize, i stav prema Uniji bi se promenio. Puhovski podseća na Marksov zaključak da društvena svest kasni za društvenom realnošću. „Ako se to i dogodi, biće potrebno nekoliko godina da se promeni svest o stanju“, kaže Puhovski.

Preduzetnici sa pomešanim osećanjima

Iz krize se, sasvim je sigurno, Hrvatska neće tako brzo izvući. Vlada delimično za stanje krivi uzdržan ulagačko-poslovni sektor, a on pak, objašnjava ekonomski analitičar Damir Novotni, nije imao jedinstvena očekivanja od otvaranja velikog evropskog tržišta i mogućnosti koje ono pruža. „Deo preduzetnika koji je bio oslonjen samo na domaće tržište i potražnju, nije dočekao Uniju sa velikim entuzijazmom. Ali mali i srednji preduzetnici koji su bili orijentisani na evropsko tržište, već sada su osetili koristi od otvaranja granica. Sada lakše posluju, razmišljaju o novim investicijama i o tome kako da se kandiduju za sufinansiranje iz evropskih fondova“, navodi Novotni naglašavajući da među preduzetnicima postoje pomešana osećanja.

Pojednostavljeno, velike firme trpe konkurenciju i dodatni pritisak, naročito oni koji su ranije uživali određene carinske zaštite poput prehrambene i konditorske industrije, a kojima život otežavaju veliki trgovački lanci sa uvoznom robom. „Ti preduzetnici nisu oduševljeni ulaskom u Evropsku uniju“, kaže naš sagovornik.

Poljoprivrednici i dalje neorganizovani

Istovremeno, i hrvatski seljaci poručuju da u Uniji nisu srećni. To potvrđuje i agronom Miroslav Kovač iz udruženja „Život“ koja okuplja porodična, poljoprivredna domašinstva. On smatra da je ulazak u Evropsku uniju ipak više negativno uticao na hrvatsko selo. „Povećao se uvoz hrane, oseća se neorganizovanost seljaka. To je nekompatibilno sa sistemom EU i dodatno povećava negativan utisak oko ulaska u Uniju“, kaže Kovač.

Razlog za to on vidi u činjenici da je poljoprivreda bila nespremna. „Nestabilno tržište poljoprivrednih proizvoda postalo je još nestabilnije. Poljoprivrednici i porodična domaćinstva nemaju moć i nisu pregovarački jaki. Veliki sistemi koji su dominirali u proizvodnji hrane, takođe su nespremni.“

Redovni protesti seljaka, tvrdi naš sagovornik, nisu posledica organizovanosti kakvu vidimo među poljoprivrednicima u zemljama Evropske unije. „Oni su upravo posledica neorganizovanosti, jer seljaci s njima nisu postigli rezultate. Ne vidim da smo uradili bilo šta. U tom kontekstu, Unija će nam biti dobar primer.“ Dio porodičnih domaćinstava će doći na svoje jer Unija bazira proizvodnju hrane baš na njima, tvrdi Kovač i dodaje da je Hrvatska imala obrnut proces koji ju je učinio prehrambeno zavisnom.

Lekari beže iz Hrvatske

Da ni zdravstveni sistem, pa tako ni lekari, nisu profitirali ulaskom u Evropsku uniju, smatra Ivica Babić iz Hrvatskog lekarskog sindikata. „Materijalni status i uslovi rada su pogoršani, a socijalna i radna prava smanjena“, tvrdi Babić. Pri tom, on upozorava na novi Zakon o radu za koji mnogi tvrde da će dodatno ugroziti radnike.

„Ne poštuju se evropski standardi po pitanju radnog zakonodavstva i radnih prava. Imam osećaj da je vlast čekala ulazak u EU kako bi krenula sa restrikcijama, pri tom ne vodeći računa da je trebalo nastaviti pozitivan proces usklađivanja sa Unijom.“ To da ni lekari ne očekuju previše od evropske Hrvatske, Babić ilustruje podatkom da je više od 400 lekara zatražilo dokumenta koji im omogućavaju zapošljavanje u drugim zemljama Unije. „Ta dokumenta nisu ni besplatna, ni jeftina. S obzirom na manjak lekara, reč je o značajnom broju“, zaključuje Babić.

Učitelji i nastavnici su sve manje plaćeni

Depresivni su i prosvetni radnici. Položaj zaposlenih u osnovnim i srednjim školama po svim pitanjima se dodatno pogoršao, kaže Željko Stipić iz Sindikata radnika u hrvatskom školstvu „Preporod“. „Gubitkom pojedinih materijalnih prava i višekratnim smanjenjem plata, zaposleni u školama ostali su bez iznosa u visini jedne njihove mesečne plate“, naglašava sindikalac.

Kao drugi problem Stipić navodi sve češće pretnje otkazima za učitelje. Ovih dana im, dodaje, slede nova smanjenja plata, a nenastavnom osoblju preti takozvani outsourcing (angažovanje radnika spoljnih firmi). „Neizvesnost, strah i zabrinutost su tri reči koje najbolje opisuju stanje u školstvu“, kaže naš sagovornik. „Očekivanja su bila drugačija i očekivali smo pozitivne pomake. Sigurno među zaposlenima u školama prevladava duh razočaranja. Vrlo teško je poverovati da u doglednoj budućnosti možemo da računamo s pozitivnim pomacima.“

Brisel – mesto konačnog obračuna Hrvatske i Srbije?

Ipak, ako ne znaju kako da iskoriste evropske prilike za privredni razvoj zemlje, hrvatski političari desne orijentacije sve su artikulisaniji u nameri da iskoriste dominantni položaj nad Srbijom koja tek pregovara o članstvu u Uniji. To je, smatraju, prilika da se otvore arhive Jugoslavenske narodne armije, da se otkriju podaci o nestalima, da se povrate u ratu otuđene umetnine i da Srbija, na kraju, prizna da je izvršila agresiju na Hrvatsku.

Analitičar Puhovski nada se da do toga neće doći. „Od premijera Ive Sanadera, preko Jadranke Kosor, do Zorana Milanovića, uključujući i predsednike Stipu Mesića i Ivu Josipovića – svi su ponavljali da Hrvatska svoju poziciju neće koristiti na tako ružan način kao što je to radila Slovenija prema Hrvatskoj ili Grčka prema Makedoniji. Ali ne mogu da budem siguran, s obzirom na to da je pogoršanje situacije u Hrvatskoj doprinelo radikalizaciji lokalnog nacionalizma“, razmišlja Puhovski o, kako neki tvrde, jedinoj prednosti koju je ulazak u Uniju doneo Hrvatskoj. Nesumnjivo je da će to biti tema predizborne kampanje za Evropski parlament, ali i parlamentarnih izbora u samoj Hrvatskoj nakon toga.

Autor: Siniša Bogdanić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković