Hrvatska, pa tajm-aut u proširenju EU

Ako je verovati tamošnjim medijima, mnoge Hrvatice i Hrvati imaju dojam da ih je Nemačka izneverila. Nemački političari, tako pišu mediji, ne propuštaju nijednu priliku da nešto prigovore Hrvatskoj – umesto da naglašavaju uspehe te zemlje u pripremama za pristup Evropskoj uniji. Recimo dr Norbert Lamert. Sredinom oktobra je ovaj hrišćanski demokrata i predsednik nemačkog Bundestaga u jednom intervjuu berlinskom Veltu doveo u pitanje skori pristup Hrvatske Evropskoj uniji. Najnoviji izveštaj Evropske komisije pokazuje da ta zemlja još nije zrela za pristup, rekao je on.

Spustite loptu, Hrvatice i Hrvati! Predsednik Bundestaga Lamert nema ništa protiv vas. „Hrvatska je već ispunila veliki deo pristupnih kriterijuma“, rekao je on samo nekoliko dana nakon intervjua u Veltum prilikom podijumske diskusije fondacije Hajnrih Bel. A onda je usledio čak jedan kompliment: „Po tome ta zemlja bolje stoji od nekih drugih pristupajućih zemalja kad su bile pred članstvom.“

Brisel se opekao sa Bugarskom i Rumunijom

Lamert je izričito odbacio raspravu o pomeranju hrvatskog termina pristupanja. S pravom, jer preostali deficiti su tehničko-administrativne prirode. Radi se o više graničnih nadzornih tačaka, poboljšanju pravosuđa i uprave, privatizaciji brodogradilišta – konkretno deset tačaka. U prethodnom izveštaju ih je bilo još 49. Da Lamert od Hrvatske zahteva ispunjavanje i preostalih deset pristupnih uslova, to je opravdano ne samo s gledišta EU. I u interesu je Hrvatica i Hrvata da se ne ponavljaju greške koje su učinjene kod nekih drugih zemalja.

U slučaju Bugarske i Rumunije ispunjavanje dogovorenih kriterijuma nije dovoljno proveravano pre pristupa. Nakon toga tamošnje političke snage, koje su već i ranije nevoljno gledale na stroge kriterijume EU, nisu imale motivacije da svoje zemlje dalje reformišu u evropskom pravcu. Posledica je da su te dve zemlje u svakom pogledu – od plata preko borbe protiv korupcije do pravosuđa – na začelju EU.

S obzirom da EU to zna, od tada je puno toga promenjeno u pristupnom postupku. Recimo, izveštaj o napretku, na koji se odnosila Lamertova izjava, deo je novog monitoringa po kojem Evropska komisija mora svakih šest meseci do pristupa nove članice izveštavati šta još treba da se uradi. Hrvatska je do sada bravurozno prolazila tu proceduru. I niko ne sumnja u to da će do 1. jula biti odrađene i poslednje tačke s popisa.

Potrebna pauza od proširenja

Nezavisno o tome je predsednik nemačkog Bundestaga kod još jedne tačke u pravu: nakon pristupa Hrvatske, Uniji treba pauza kod širenja, jer ima unutrašnjih poteškoća. Očito ne funkcioniše kao zajednica nekoliko članica sa zajedničkom valutom, bez zajedničke vlade, zajedničkog poreskog sistema i zajedničke budžetske discipline. Ekonomiju mora pratiti politička integracija – pre nego što budu primljene nove članice.

Slušajte dobro, Hrvatice i Hrvati! Vi ćete 1. jula iduće godine biti građanke i građani Evropske unije. Ali, šta će biti s onima koji ostaju? Imaju li Bosanci i Hercegovci, Kosovari, Makedonci, Crnogorci i Srbi također evropsku perspektivu? I ako imaju, kada? I šta bi oni trebalo u međuvremenu da čine?

Oko toga pitanja bi trebalo da se vrti diskusija u Hrvatskoj – a ne oko populističke interpretacije reči političara, čak i ako one dolaze iz moćnih zemalja s kojima se Hrvatice i Hrvati osećaju prijateljski povezani. U politici se ne radi o osećajima. Ni o prijateljstvu. Pogotovo ne o ljubavi. Radi se o interesima. To znači kod dobre evropske politike: o dugoročnim interesima svih Evropljana.

Biće posla, Hrvatice i Hrvati! Vaš bivši predsednik Stjepan Mesić je potpuno u pravu kad vašu ulogu u Evropskoj uniji ovako opisuje: vi bi trebalo da za vreme predstojećeg razdoblja konsolidacije EU držite otvorena vrata i za vaše susjedne zemlje. Jer, to će nam svima koristiti: Hrvatskoj, njenim susjedima – i zajedničkoj Evropi.

Ridiger Rosig je novinar i stručnjak za istoriju jugoistočne Evrope iz Berlina. Početkom devedesetih radio je kao urednik u berlinskim dnevnim novinama taz (die tageszeitung), a bio je nadležan za izveštavanje s Balkana. Kasnije je radio za UN i OESS u Zagrebu i Sarajevu. 2008. je berlinski „Archiv der Jugendkulturen“ objavio njegovu knjigu „Ex-Jugos“ o doseljenicima sa zapadnog Balkana u Nemačku.

Autor: Ridiger Rosig
Odg. urednik: Nemanja Rujević