Hrvatska postavila Srbiji domaći zadatak

Predsednica fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da je dugogodišnji san o ulasku Srbije u Evropsku uniju konačno počeo da se ostvaruje. Ona naglašava da će dalji put evrointegracija obeležiti i temeljni razgovori sa Nemačkom i ostalim zemljama članicama:

„Nepotrebno je objašnjavati zašto je saradnja sa Nemačkom na prvom mestu u daljem procesu evrointegracija. Nemačka je jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji partner Srbije u oblasti trgovine, ali i u oblasti izgradnje političkih institucija. Nadajmo se da će se u budućnosti ova saradnja intenzivirati i proširiti na druge oblasti koje su važne za izgradnju evropske Srbije“, rekla je Sonja Liht na konferenciji „Srbija i Evropska unija: kojim putem napred“ koja je u petak održana u Berlinu.

Liht se osvrnula i na dijalog Beograda i Prištine. Pored evidentnih rezultata, rekla je ona, važnost dijaloga je i u postizanju kompromisa, u solidarnosti i izgradnji partnerstva, a to su ujedno i modeli saradnje među državama članicama.

Zemlja pobedila probleme

Direktorka Vladine kancelarije za Evropske integracije Milica Delević smatra da je dobijanje statusa kandidata veoma važan korak u približavanju Srbije EU, jer taj proces čini nepovratnim. Srbija je danas bliže pregovorima o pristupanju, a taj proces podrazumeva potpunu promenu društvenog i političkog sistema i novi način funkcionisanja zemlje.

„Iako možda nismo bili najbrži u sprovođenju reformi, moram da kažem da kada god smo bili na raskrsnici, nikada nismo doneli pogrešnu odluku. Uvek je bilo teško doneti odluku, ali je ona uvek bila ta koja nas je približila EU. Proces srpskih evrointegracija bio je bitka od samog početka. Ne da mi nismo hteli u EU, naprotiv. Ulazak u EU bio je cilj koji je imao najveću podršku od početka tranzicije zemlje. Međutim, bilo je neophodno obezbediti političku podršku u svetlu svih promena koje su se paralelno dešavale: od proglašenja nezavisnosti Crne Gore, preko okončanja saradnje sa Haškim tribunalom, do problema sa Kosovom.“

Milica Delević naglašava značaj izveštaja Evropske komisije o aplikaciji Srbije za status kandidata iz novembra 2011. U svom izveštaju Komisija je poslednjih pet godina reformskog procesa u Srbiji označila kao impresivne. „To ne znači da smo idealni, daleko od toga, ali znači da je sistem uspostavljen i na tim temeljima gradićemo dalje“, kaže Milica Delević.

Hrvatska postavila domaći zadatak

Grof Nikolaus Lambsdorf, koji je u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova zadužen za jugoistočnu Evropu, podseća da je Srbiji trebalo mnogo vremena i napora da dobije status kandidata. Srbija je danas politički zrela zemlja, posebno u poređenju sa ostalim zemljama u regionu. Ipak, Lambsdorf smatra da pozitivne političke promene u zemlji treba uzimati sa rezervom, jer nakon dobijanja statusa kandidata, Srbiji ništa nije garantovano i ništa neće doći samo od sebe. Najveći izazov za zemlju biće ulazak Hrvatske u EU, jer će nakon toga sva pažnja Unije biti usmerena ka Srbiji i njenom procesu pridruživanja:

„U Briselu kao i u Berlinu se ne raspravlja o istoriji regiona na način na koji se to čini u regionu. Mi ne raspravljamo o proširenju Evropske unije iz perspektive geo-strateških položaja zemalja. Ono što mi ocenjujemo je učinak. U slučaju Srbije, učinak će se određivati na osnovu onoga što je Hrvatska uradila i to ne zbog toga što je Hrvatska deo istog regiona, već zbog toga što je najsvežiji primer. EU konstantno uči tokom procesa pregovora i proširenja, a najnovija lekcija biće Hrvatska. Istina je da će to Srbiji otežati proces pristupanja.“

Pretpristupna pomoć za Srbiju

Šef Direkcije za proširenje EU Stefano Sanino kaže da je zapadnom Balkanu mesto u Evropi. Evropski okvir je najbolji način da nakon više od jednog veka stvorimo kontinent koji je potpuno pacifikovan i čije države sarađuju kroz okvir zasnovan na vladavini prava. Ekonomski razvoj je takođe važna karika u tom lancu: „Priznajem da EU nije na najbolji način iskoristila sva sredstva koja su joj na raspolaganju kako bi podstakla ekonomski razvoj u zemljama kandidatima. Mi smo se više fokusirali na podršku procesu integracija i izgradnju institucija.“

Sanino najavljuje da Komisija namerava da proširi svoje instrumente za pretpristupnu pomoć. U kontekstu Srbije, to znači da će EU budućim zemljama koje započnu proces pridruživanja pomoći u izgradnji ne samo institucionalnog okvira, već i ekonomskih kapaciteta kako bi bile konkurentne sa razvijenim državama članicama. Učesnici konferencije saglasni su da nije lako predvideti šta će u daljem procesu pridruživanja predstavljati najveći izazov za Srbiju. Suština pregovora o pristupanju i jeste u tome da se pokažu slabosti zemlje, jer to je način na koji EU uči i o sebi, i o svojim budućim članicama.

Autorka: Natalija Miletić, Berlin
Odg. urednik: Nemanja Rujević