Hvala, ali vreme je da UN ode

Asfaltirane ulice ne postoje. Od kako je gradić Gonav, na severu Haitija, protekle jeseni pogodio uragan, sve je puno đubreta. Osušena ilovača je samo po potrebi sklonjena u stranu. Do pre nekoliko meseci tu je bila voda. Vazduh je prljav do te mere da se ne vidi kraj ulice.

Na sanducima sedi nekoliko vojnika sa plavim šlemovima i u pancirima. Naoružani su. Oni obezbeđuju siromašni kvart Rabotu, kaže Viki Delore Ndjeuga:

„Pre par godina, 2005. i 2006, ovde niste smeli da prošetate. Vršljale su naoružane bande i to je bila zabranjena zona. Stalno je dolazilo do pucnjave.“

Danas vojnici Ujedinjenih nacija marširaju kroz kvart. Potrebno je da budu tu, da se pokažu, da osiguraju bezbednost, to je njihov zadatak. Ipak, situacija u tom kvartu još nije zadovoljavajuća.

Zadovoljni rezultatima

Nakon bega predsednika Aristida 2004. godine, Gonav je zapao u haos i anarhiju. Kao i u mnogim drugim delovima Haitija, vlast su preuzele naoružane bande, stotine ljudi je poginulo. Ujedinjene nacije su 1. juna 2004 godine poslale više od 7.000 vojnika sa zadatkom da garantuju bezbednost.

„Ovde smo pet godina, obezbeđujemo granice, primenu zakona, funkcionisanje policije i pravosuđa, poštovanje ljudskih prava“, kaže portparol Dejvid Vimhurst.

Nakon pet godina, vojnici misije UN ponosni su na ono što je postignuto. Zadovoljni su i zbog onoga što je učinjeno u saniranju posledica uragana.

I pored toga, „Plavi šlemovi“ nisu omiljeni kod svih građana. Stalno dolazi do oružanih okršaja. Jan Hansen iz organizacije za zaštitu ljudskih prava „Justitia et Pax“ kaže:

„Međunarodna zajednica nastupa bez senzibiliteta i poštovanja. Oni kažu: Uvešćemo red ovde. Ali to ne funkcioniše tako. Vojnici Ujedinjenih nacija moraju da se povuku kako bi država napokon mogla da se brine o svojim građanima.“

Autorke: Ina Rotšajd / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković