I EU i Rusiji „dozlogrdila“ kriza u Ukrajini

O ishodu izbora u Ukrajini list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„EU je zainteresovana za demokratsku, prosperitetnu, ka Zapadu orijentisanu Ukrajinu. Ukoliko Kijev, nasuprot tim očekivanjima, krene postsovjetskim putem siromaštva i autoritarizma posledica će biti iseljavanje, slom tržišta i nestabilnost. Između Kijeva i Brisela u toku su pregovori o dalekosežnom sporazumu o asocijaciji, uključujući i slobodnu trgovinsku zonu. Ukoliko sporazum bude potpisan u odnosima sa EU, Ukrajina će imati status Norveške ili Islanda. Janukovič namerava da nastavi te pregovore.

Ostaje još mnogo da se učini. Janukovič može da se oslobodi optužbi da je čovek Moskve ukoliko učvrsti demokratiju i povede odlučnu borbu protiv korupcije. Morao bi se odreći poteza koji su u suprotnosti sa spoljnom politikom i politikom bezbednosti EU. Nemoguće je istovremeno carinska unija i sa EU, i sa Moskvom i neophodno je poboljšati niz zakona.

Ukoliko Kijev sve to učini EU mora biti spremna za protivusluge. Vizne olakšice mogle bi biti početak koji bi olakšao muke reformi. Jednog dana, kada budu sprovedene sve reforme, Ukrajina bi mogla biti više nego susedna zemlja“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

O Ukrajini nakon izbora piše i list Noje osnabriker cajtung:

„Jedinstvena reakcija Zapada i Kremlja pokazuje da je i SAD, i Evropskoj uniji i Rusiji dozlogrdila kriza u ukrajinskom vrhu, politička prepucavanja vođa narandžaste revolucije, neprestani poker oko gasa i posrtanje u industriji. Zato je jednoglasno sa olakšanjem pozdravljen ishod izbora. Time, istina, nije rešen suštinski problem Ukrajine. Pobednik izbora, moskovski prijatelj Viktor Janukovič, niti ima harizmu, niti koncepciju kako prevazići društvenu i kulturnu podelu zemlje na istok i zapad. Osim toga, predsednica vlade Julija Timošenko nije spremna da prizna njegovu tesnu pobedu sa samo 3,2 odsto glasova više.

Zemlji sada preti politička paraliza dok sudovi budu utvrđivali da li su izbori bili pošteni. Osim toga, prevremeni parlamentarni izbori u maju kriju nove opasnosti ukoliko pobedi stranka Julije Timošenko. Zato Janukovič mora brzo da pomiri sve suprotstavljene interese ukoliko želi da bude predsednik svih Ukrajinaca“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

u nastavku: O GM-u i sanaciji Opela

List Zidojče cajtung bavi se ponudom Dženeral motorsa za sanaciju Opela:

„GM nudi problematičan sporazum zemljama u kojima su Opelove fabrike – biće ukinuto 8.300 od 48 hiljada radnih mesta, a zauzvrat države će pružiti pomoć od dve milijarde 700 miliona evra, Nemačka milijardu i po od te sume. Postoje dobri razlozi da se ponuda ne prihvati. Prvo: GM tvrdi da su ukupni troškovi sanacije tri milijarde 300 miliona evra. To znači da bi koncern platio samo 600 miliona. Za kompaniju koja je od američke vlade dobila pomoć od 50 milijardi evra i koja se hvali da će taj novac uskoro vratiti, to je premalo. GM bi morao da snosi bar polovinu troškova.

Drugo: Amerikanci računaju na subvencije iz Nemačkog fonda koji je namenjen firmama koje su zbog finansijske krize zapale u teškoće. Da li je Opel zaista jedna od njih? Zar fabrika automobila i pre krize već nije imala velike probleme? Izuzetak koji bi bio napravljen u slučaju Opela bio bi opasan presedan sa nesagledivim posledicama.

I treće: GM namerava da do kraja 2011. godine u Evropu investira 11 milijardi evra. Menadžeri, na žalost ne kažu sve – naime, ako poslovi idu loše i ne bude profita, nema ništa ni od 11 milijardi evra. Ali, u tom slučaju bi u vetar otišle i milijarde koje bi sada poreski obveznici trebalo da ulože u spasavanje Opela“, piše „Zidojče cajtung“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević