I hrišćanstvo ujedinjuje Evropu?

Učesnici konferencije oko jednog pitanja brzo su se složili: Ovakva ujedinjena Evropa bez hrišćanstva bi bila teško zamisliva, jer ta religija povezuje mnoge hrišćane u Evropi. Poljski predsednik Bronislav Komorovski ističe da je želja za jedinstvom ukorenjena u hrišćanskoj veri. „Bez sumnje, hrišćanstvo je oduvek težilo jedinstvu. Ono je tražilo politička rešenja, kako bi se povezali hrišćani Istoka i Zapada. San o obnovi Rimskog carstva kao ideja se održao sve do danas. Vladari su želeli da budu predstavnici svih hrišćana i reprezentanti hrišćanske ideje za čitav svet“, rekao je Komorovski.

Premijer Luksemburga, demohrišćanin Žan Klod Junker takođe je istakao da je evropsko ujedinjenje usko povezano sa hrišćanskom verom i dodao. „Ne treba da čudi to što su glavni zagovornici Evropske unije bili upravo hrišćani-demokrate. Ljudi koji su se krajem Drugog svetskog rata iz koncentracionih logora i sa fronta vratili u svoje razrušene gradove, smislili su čuvenu posleratnu rečenicu: ’Nikad više rat!’. Ta rečenica postala je njihova molitva“, rekao je Junker.

„Demokratija znači i poštovati neistomišljenike“

Kardinal Krakova Stanislav Dziviš, sa druge strane, na konferenciji je rekao da je uznemirujuće to što je uloga hrišćanstva u javnom životu sve manja, a hrišćanstvo je kaže fundament za ujedinjenu Evropu. Dziviš je dodao da crkva neprestano podseća da prava demokratija mora da bude jedinstvena sa istinom. Ako demokratija izneveri moralne principe 10 božjih zapovesti, onda nastaje totalitarizam. Dziviš je istakao da bez slobode nema istine.

Stavove Dziviša kritikovao je nekadašnji poljski premijer Tadeuš Mazovjecki. On je rekao da istina jeste fundament, ali fundament nije isto što i fundamentalizam. „Imamo veliki problem sa jednom vrstom katolicizma, čiji zagovornici svet posmatraju iz svoje negativne perspektive, koji nemaju poverenja i uopšte nisu otvoreni. Oni ne žele da shvate da demokratija znači i poštovati neistomišljenike“, rekao je Mazovjecki.

Poljski premijer je dodao da, kada je reč o istini, mora da se kaže i to, da poljski katolicizam može da utiče da evropski tek kada sam prihvati demokratske principe i kada pored crkvene autonomije jednako počne da uvažava i državnu.

Autori: Jan Palokat / Boris Rabrenović

Odgovorni urednik: ivan Đerković