I kineska medicina je medicina

Brza dijagnoza glasi: vruća jetra, suve oči, prejak „jang“. Onaj ko se, na primer zbog bolova u rukama za pomoć obrati specijalisti tradicionalne kineske medicine, mora da bude spreman na takve misteriozne dijagnoze. Kao terapija se ne prepisuju recepti za lekove, već se ubadaju igle i mešaju trave.

Za pacijente navikle na zapadnu medicinu, to u početku može da bude veoma čudno, s obzirom na to da im je poznat analitički i tehnologizovan pristup lekara. Uzorak krvi za laboratoriju, stetoskop za slušanje pluća i po mogućnosti EKG – tako se najčešće uspostavlja dijagnoza neke bolesti. Upravo po tome se razlikuju te dve škole medicine. Savremena zapadna medicina pokušava da pronađe uzroke i objasni ih naučnim sredstvima.

Tradicionalna kineska medicina ide sasvim drugim putem. Ne traže se objašnjenja, dovoljno je da je određeni tretman potvrđen korišćenjem tokom vekova. Pristup se bazira na ličnom stanju pacijenta ili na simptomima koji sa aktualnom bolešću u suštini nemaju veze. Zato se mnogi pacijenti sa bolestima koje je zapadna medicina proglasila za neizlečive, okreću kineskim lekarima.

Velika potražnja u Nemačkoj

Dugo su u Nemačkoj postojale sumnje u delotvornost nepoznatih i zastarelih metoda. Međutim, danas se one sve više primenjuju. Od 2007. lečenje akupunkturom pokrivaju mnoge osiguravajuće kuće. Godine 2012. Nemačka je uvezla kineske lekove u vrednosti od 57 miliona evra i tako zauzela drugo mesto među zapadnim, industrijalizovanim zemljama prema kriterijumu tog specifičnog uvoza. Jedino su Sjedinjene Američke Države uvezle više kineskog lekovitog bilja i tableta.

Nedavno je nemački farmaceutski div „Bajer“ najavio da će preuzeti kinesku firmu „Dihon“ koja proizvodi preparate na bazi bilja. Potencijal te industrije izuzetno je veliki i globalno prepoznat. Taj biznis već dugo donosi profit i najvećima u branši.

Nauka je rezervisana

Ipak, mnogi zapadni stručnjaci još uvek opovrgavaju delovanje brojnih metoda tradicionalne kineske medicine, pre svega zato što one često jednostavno nisu dokazive naučnim putem. Zbog toga kineski terapeuti koji rade po tradicionalnim metodama u Nemačkoj nisu priznati kao liječnici. Oni koji ipak žele da rade, to smeju isključivo kao alternativni iscelitelji.

Prema časopisu „Nauka“ (Science), samo jedan biljni ekstrakt može da sadrži više od 1.000 aktivnih sastojaka koji mogu da deluju na ljudsko telo, ali i međusobno. U svakom slučaju, pokazalo se da taj pristup funkcioniše. O tome svedoči iskustvo dugo više od 2.000 godina. I upravo se po tome kineska medicina najviše razlikuje od relativno nove, zapadne, koja sprovodi sistematska istraživanja kako bi rešila takve zagonetke.

Važan je rezultat

U Kini se istina traži u činjenicama. U skladu sa famoznom izrekom kineskog reformatora Denga Sjaopinga: „Nije važno da je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe“ – ovde je važan samo rezultat. Pacijenti kineskih terapeuta pojma nemaju o tome kako će bočica zeleno-smeđe smrdljive biljne tinkture njihovo telo da vrati u balans. A lekari svoje znanje nerado dele.

Odobravanje lekova u Nemačkoj funkcioniše sasvim drugačije. Pre nego što određeni lek stigne na police apoteka, on mora da prođe kroz dugogodišnji proces istraživanja, studija, testova i laboratorijskih ispitivanja. Na taj način nema nejasnoća o mogućim rizicima i nuspojavama i o njima svako može da se informiše.

Dva načina, jedan cilj

Koliko god različiti bili pristupi savremene zapadne i tradicionalne kineske medicine, obe imaju isti cilj: oporavak ljudi. Reč je o različitim filozofijama, o različitim načinima lečenja. Zašto mi na Zapadu ne bismo te prednosti iskoristili? Nejasno je zašto su kineski lekari u Nemačkoj diskriminisani, iako često postižu bolje rezultate od svojih zapadnih kolega – ali različitim metodama.

Pri tom ne govorimo o šarlatanima, već o iskusnim specijalistima koji su kvaliteno obrazovani. Kineska medicina počiva na iskustvu starom 2.000 godina. Nije li zato pomalo arogantno to što Zapad i u ovoj priči pokušava sam da odredi pravila igre?

Autori: Frank Ziren / Petra Švarc
Odgovorna urednica: Dijana Roščić