I MMF je nemoćan

„U saopštenju na kraju dvodnevnog zasedanja u Vašingtonu samo se kaže da će MMF ‘produbiti’ rad kada su u pitanju oscilacije kurseva i da će istražiti taj problem“, piše „Špigel“ u onjaln izdanju.

Saopštenje, zapravo, prikriva duboke razlike u stavovima, pre svega između SAD i Kine. Tokom zasedanja vođena je rasprava o tome da se MMF daju veća ovlašćenja na području nacionalne politike kurseva. Ideja je bila da se na taj način otklone zategnutosti do kojih dolazi zbog politike kao što je,na primer, kineska da se svesnim umanjivanjem vrednosti nacionalne valute obezbedi suficit u trgovinskoj razmeni sa svetom.

Zbog strahovanja da bi moglo doći do svetskog „monetarnog rata“ sve su glasniji zahtevi za bolje usklađivanje politike na globalnom planu i tu bi MMF trebalo da preuzme veću ulogu. Međutim, nije postignut sporazum o konkretnom predlogu kako ublažiti trenutne sporove oko veštački niskih kurseva. Istina, postignuta je saglasnost bar o tome da je „MMF institucija u kojoj se mora raspravljati o politici kurseva“.

U redu – „do određenog nivoa“

U raspravi, američki ministar finansija Timoti Gajter rekao je da je „do određenog nivoa“ u redu ako zemlje ubrzanog razvoja, kao na primer Kina, stvaraju devizne rezerve. Međutim, prema njegovom mišljenju, prevelike rezerve stvaraju probleme u međunarodnom monetarnom i finansijskom sistemu.

Prema podacima MMF kineske devizne rezerve iznose 2,5 biliona dolara – to je više od bilo koje druge zemlje i čini 30 odsto svetskih dolarskih rezervi. SAD optužuju Kinu da kupujući velike količine dolara veštački održava nizak kurs juana i tako nefer obezbeđuje prednost u svetskoj trgovini. I komesar za privredu EU Oli Ren izjavio je da je važno da Kina počne da vodi fleksibilnu politiku kurseva“, piše „Špigel“ u onlajn izdanju.

Brod u plamenu

List tz piše o gašenju požara na trajektu „Lisko Glorija“ u Baltičkom moru:

„Brod dugačak 200 metara pluta Baltikom nakon eksplozije u subotnjoj noći, posada i više od 200 putnika odavno nisu na palubi. Vatra i dalje bukti, ali uprkos tome na brod se popela ekipa od četiri pomorca čiji je zadatak da zaustave brod spuštajući sidro. Vatrogasni brodovi pre toga su gotovo ugasili vatru na pramcu broda – tu su dva sidra koja mogu da se aktiviraju samo ručno. Posle dvadeset minuta sidra su spuštena, helikopter je evakuisao četvoročlanu ekipu, ali time je obavljeno samo pola posla.

Naime, brod je sinoć i dalje goreo usidren dve milje južno od danskog ostrva Lageland sa 200 tona goriva u rezervoarima. Na brodu je i velika količina hemikalija, boja i sredstava za čišćenje. Spasioci po svaku cenu nastoje da spreče da brod potone, jer bi to dovelo do velikog zagađenja životne sredine.

Gašenje tako velikog požara na pučini veoma je komplikovano. Voda za gašenje može se koristiti samo u ograničenim količinama, jer u protivnom preti opasnost da brod potone, pogotovo ako je već nagnut kao ’Lisko Glorija’. Zato vatrogasci uglavnom spolja hlade trup broda – čelik se na nekim mestima ugrejao do temperature od 800 stepeni Celzijusa.

Prema sadašnjim saznanjima eksploziju je izazvao kvar na jednom od kamiona koje je trajekt prevozio – na kamionu se zapalio jedan agregat. Član posade je primetio dim, pokušao je sam da ugasi vatru, ali kako je agregat bio blizu rezervoara kamiona došlo je do eksplozije. ‘Lisko Glorija’ je trajekt za kombinovani prevoz putnika i kamiona i drugih vozila“, piše list „tz“.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević