I opet - čiji je Jerusalim?

Nabila Al Kurd je uznemirena i ljuta:

„Oteli su nam kuću. Razbili su vrata, ušli u kuću, izbacili sav nameštaj i zaključali vrata. Vlasti im pomažu. Sudsko rešenje im omogućava da uđu u našu kuću. Ova kuća, po zakonu, može da bude zapečaćena ili uništena, ali nikako nije dozvoljeno da useljenici uđu u nju.“

Pravni spor, koji se vodi oko vlasništva, kao i mnogi drugi, potiče iz sedamdesetih godina XIX veka. Tada su, za vreme Otomanske vladavine, male jevrejske zajednice kupovale kuće u jerusalimskoj četvrti Šeik Jarah i živele u njima sve do dvadesetih, tridesetih godina XX veka.

Božije ili ljudsko?

Kasnije, kada je Jordan imao vlast nad istočnim Jerusalimom, od 1949. do 1967. godine, u te kuće su se, uz pomoć Ujedinjenih nacija uselile palestinske porodice. Glava porodice Al Kurd umro je pre godinu dana od srčanog udara za vreme noćnog upada policije. Udovica, u dubokoj starosti, sa porodicom je završila na ulici:

„Ja sam iz Jerusalima - Palestinka. Sramotno je ovo što rade. Ovo je kriminalna vlast u kojoj vladaju lopovi.“

Advokati porodice uvereni su da su papiri iz XIX veka falsifikovani. A jedan od navodnih vlasnika zgrade, doseljenik iz Jemena, kaže:

„Ovo je Izrael. Bog je tu zemlju stvorio za Jevreje sa Sinaja. Mi imamo Toru i tamo je sve zapisano. Ako želite rat, onda ratujete sa Bogom, a ne sa nama.“

Autori: Klemens Ferenkote / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković