I pored tesnog rezultata pobedio HDZ

„Ziddojče Cajtung“ piše:

„Ivo Sanader na čelu Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) uspeo je da mobiliše pristalice u Hrvatskoj i susednoj Bosni, uprkos kritikama o korumpiranosti vlade i visokoj zaduženosti države. I birači radikalne desnice glasali su za HDZ jer se Sanader vešto koristio patriotskim porukama. Na ruku su mu išle i dobra ekonomska situacija kao i pohvala EU za sprovedene reforme. Nije izostala ni snažna podrška katoličke crkve. Protiv ovakve nadmoći opozicione socijaldemokrate nisu imale nikakve šanse“, piše „Ziddojče Cajtung.“

I „Frankfurter Algemajne Cajtung“ piše da je Sanader zasluženo pobedio. Izveo je HDZ iz nacionalističkog ćorsokaka, ostvario saradnju sa haškim Tribunalom, i time otvorio put Hrvatske u EU. A birači su potvrdili ovaj Sanaderov kurs. Ipak Hrvatska mora puno toga da uradi pre nego što udje u EU. Sanader zavisi od manjih stranaka i poslanika nacionalnih manjina, što bi Vladi moglo da veže ruke. U kolaciji sa manjim strankama Sanader bi mogao da nastavi svoj kurs, ali bi mnoge reforme izostale“, piše „Frankfurter Algemajne.“

A isti list donosi intervju sa slovenačkim šefom diplomatije Dimitrijem Rupelom o temi Kosovo.

„Priština mora da sluša EU“, smatra Rupel i isključuje mogućnost kosovskih vlasti da jednostrano proglase nezavisnost. Rupel je istakao da Srbija želi ponovno ujedinjenje sa Kosovom, čije je razdvajanje prouzrokovala 1999. tokom Miloševićeve vladavine. On smatra da je to moguće samo u kontekstu EU, i da je sada neophodno jedno medjurešenje, održivo onoliko dugo koliko je Srbiji i Kosovu potrebno da udju u EU. Pitanje statusa Kosova nije američko ili rusko, već evropsko pitanje. Rupel ne isključuje druga rešenja pored Ahtisarijevog, kao na primer model dve Nemačke, ali ukazuje da je Ahtisarijev plan teško zamenjiv, jer je „detaljno razradjen i sadrži puno dobrih ideja“.

U „Tages Cajtungu“ čitamo da će Evropa snositi posledice budućeg rešenja za Kosovo. Zato je u njenom interesu da donese odluku u ime svih aktera, posebno Moskve. Raspad Sovjetskog Saveza protekao je manje turbulentno od kolapsa Jugoslavije. Ali je ostavio za sobom otvorene secesionističke sukobe. I to posebno na Kavkazu. Nijedan konflikt nije rešiv bez mešanja Rusije, pa tako ni kosovsko pitanje“, zaključuje berlinski "Tagescajtung“.

A nemački listovi pišu i o teškim neredima koji su izbili u pariskom predgradju. „Tagescajtung“ piše da je nakon pogibije dvojice mladića u sudaru sa policijskim automobilom, došlo do velikih nereda u severnom predgradju Pariza.