I posle produžetaka nerešeno

Na kraju je sve zavisilo od jedne reči: Predstavnici zemalja u razvoju nisu hteli da u završnom dokumentu stoji reč „pod“. Zemlje poput Filipina i Bangladeša nisu htele da prihvate da u Varšavi stvoreni i dogovoreni novi međunarodni mehanizam, koji bi trebalo da se bavi gubicima i štetom nastalom od promene klime, bude „pod“ već postojećim mehanizmom za prilagođavenje promenama klime. Od početka konferencije, ta grupi zemalja je isticala da je ono što se na konferenciji nazivalo „gubitkom i štetom“ (loss and damage) nešto drugo od onoga što se definiše kao prilagođavenje.

Prilagođavanje, argumentovali su oni, znači da bi zemlje u razvoju trebalo da prilagode svoju infrastrukturu, poljoprivredu, korišćenje zemlje i zaštitu od katastrofa posledicama promene klime – i da pritom mogu da računaju s podrškom industrijskih zemalja. Ali „loss and damage“, na primer kada ostrva nestaju zbog porasta nivoa mora, to je nešto čemu se ni jedna zemlja ne može prilagoditi, kažu oni.

Zemlje učesnice samita su se dogovorile da se za tri godine proveri „struktura, mandat i efektivnost“ mehanizma dogovorenog u Varšavi, uključujući i institucionalno smeštanje novog mehanizma „pod“ postojeći mehanizam za prilagođavanje.

Opet sve samo „trla baba lan“?

Tomas Hirš iz humanitarne organizacije „Hleb za svet“ smatra pohvalnim to što su EvroU i SAD radi postizanja konsenzusa odustale od svojih stavova, ali je razočaran mehanizmom dogovorenim u Varšavi: „U suštini je reč o jednom organu stručnjaka.“ Takav mehanizam je, smatra on, potpuno beskoristan u sprečavanju katastrofe poput one koju je izazvao tajfun Haijan na Filipinima. „Glavni zadatak tog organa je da se sastaje i analizira koje mere ostali akteri mogu da preduzmu, recimo, za smanjenje rizika“.

Dogovor u Varšavi je na kraju ostvaren jer je postignut kompromis po pitanju kako bi trebalo da izgleda put ka jednom svetskom sporazumu o klimi, koji bi 2015. trebalo da bude potpisan u Parizu. Njime bi sve zemlje, ne samo industrijske, trebalo da se obavežu da će emisiju štetnih gasova smanjiti za fiksno definisane količine. EU je želela da se konkretne brojke definišu već 2014. Sada je, međutim, kompromisno dogovoreno da će se to dogoditi tek 2015, ali pre konferencije o klimi koja bi trebalo da se održi krajem godine. To znači, kaže šef nemačke delegacije Karsten Zah, da će ostati još vremena za proveru primerenosti definisanih ciljeva.

Niz otvorenih pitanja

Za Luca Veišera iz nemačke ekološke organizacije, dogovor u Varšavi ostavlja još mnoga otvorena pitanja: „Otvoreno ostaje pitanje koja obveza važi za koju zemlju, otvoreno ostaje pitanje kako će se te obveze moći upoređivati, a pre svega otvoreno ostaje pitanje kako ćemo biti sigurni da će (samo)definisana redukcija biti dovoljna za ispunjenje cilja 'dva stepena'“. To je cilj međunarodne politika zaštite klime, a znači da bi globalno otopljavanje trebalo da se zaustavi ispod dva stepena u odnosu na period pre početka industrijalizacije (oko 1850.). Trenutno ono iznosi oko 0,8 stepeni pa matematički ostaje još oko1,2 stepena. Da bi se to postiglo emisija štetnih gasova bi trebalo da se do 2050. smanji za najmanje 50 odsto (u industrijskim zemljama čak za 80-95 odsto).

I još jedan važan kompromis je morao biti postignut - o dugoročnom finansiranju zaštite klime. Industrijske zemlje su se obvezale da će finansijski pomoći zemljama u razvoju kako bi one svoju infrastrukturu pprilagodile romeni klime i kako bi ostvarile ekonomski rast uz što manje zagađivanje okoline. One su pre nekoliko godina obećale da će u tu svrhu na raspolaganje staviti 100 milijardi američkih dolara godišnje - do 2020. U Varšavi su zemlje u razvoju zatražile izradu "scenarija" prema kojem bi finansiranje moglo biti ostvareno, ali su to industrijske zemlje odbile.

Na kraju, većina učesnika i posmatrača je bila razočarana, ali istovremeno i srećna što je sprečen apsolutni fijasko. „Da li je postignuti dogovor fantastičan i da li rešava sve probleme koje svet ima s klimom?“, pitala je komesarka EU za klimu, Koni Hedegard, da bi odmah sama odgovorila: „Ne, nije. Ali svi smo znali da se to u Varšavi neće dogoditi.“

Autorke: A. Rensberg / D. Dragojević / D. Roščić
Odgovorni urednik: I. Đerković