I staro gvožđe je više vredelo!

Na berlinskom otpadu čiji je šef Helmut Juškat trenutno je 250 starih automobila, presovanih i uredno poslaganih do visine od pet metara. Predhodno, sa njih su skinuti svi delovi koje je moguće prodati i Juškat najveći deo novca zarađuje na tome. I on oseća privrednu krizu, jer se proizvodi manje automobila, te je i manja potražnja za starim gvožđem. Za tonu trenutno dobija 20 evra i kaže: „U dobra vremena, a to je bilo koliko u proleće prošle godine kada su se krali i poklopci sa slivnika, za tonu se dobijalo 180 do 200 evra“.

Sa automobila koje trenutno dobija, starih i preko 20 godina, nema ništa da se skine, drugačije bi bilo sa onim starim deset godina, ali njih za sada nema: „Deset godina stari automobili do sada nam nisu nuđeni. Najviše ih je bilo iz 91. – 92., jedan je bio iz 93.. Ali, skorija godišta se ne nude“, kaže Juškat.

Juškat je sa 17 godina počeo kao šegrt u firmi i sada slavi 40. godinu rada u njoj. Kada je počeo dnevno je pod presu stizalo 100 do 150 vozila, danas između deset i 15. Najveći deo starih automobila danas završava u Africi ili istočnoj Evropi, kaže Juškat.

Stručnjaci kažu da bi zahvaljujući premiji za stare automobile ove godine moglo biti prodato 300 hiljada novih vozila, ali to neće zaustaviti pad prodaje sa kojim je suočena automobilska industrija.

Pokušaj prevare

Inače Juškat kaže da pazi da ne bude prevara: „Bilo ih je dvojica – trojica koji su hteli da ispadnu lukavi. Jedan kaže: ostaviću vam auto, poneću dokumente da ga odjavim. A onda sutra odveze auto i proda ga u inostranstvu. Nije imao sreće, to ovde ne prolazi“, kaže Juškat.

Svako ko preda automobil dobija uverenje o tome, izjavu firme da je auto zaista otišao u otpad i tablice. Sa dokumentima i tablicama može da odjavi stari, kupi novi i dobije premiju. Hajno Brozende koji je upravo predao svoju staru fijestu kaže: „Baš me zanima koliko će trajati dok ne dobijem premiju. Pominje se četiri do šest nedelja, što bi za nemačke prilike bilo brzo“.