Ideje o podeli Kosova stižu iz Beograda

Specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin smatra da su ekonomski interesi, a ne politički, povod za isključivanje srpskih operatera na Kosovu. „Ako je istina da srpski operateri na teritoriji Kosova na plaćaju sve ono što je normalno da se plaća u Evropskoj uniji – to je sukob ekonomskih interesa, i ja to ne bih dizao na nivo odnosa između Srbije i Kosova“, izjavio je Kacin za Dojče vele.

„Ja mislim da pripadnici srpske manjine na Kosovu svakako imaju pravo na bežičnu telefoniju. Oni mogu da koriste i druge operatere i stvari su tu rešive. Iz toga ne bi trebalo proizvoditi veću krizu nego što jeste“, kaže izvestilac EP. „Na drugoj strani trebalo bi pogledati na osnovu čega su kosovske vlasti reagovale i isključile predajnike za operatere iz Srbije“, kaže Kacin

Kacin kaže da je Srbija suverena zemlja koja uvek može da odluči da li će se sada žaliti, tražiti intervenciju ili nečije mišljenje. Međutim elementarno je, prema Kacinovim rečima, da Srbija sva praktična pitanja reši sa upravo sa Kosovom.

Nerazumevanje i netrpeljivost

Ni analitičari Međunarodne krizne grupe (MKG) ne misle da su napetosti na Kosovu, za koje kažu da povišene, nastale kao eventualni pritisak na Srbe da se isele sa područja južno od Ibra. Iako naglašava da je cele ova akcija doprinela povećanom strahu srpske zajednice na Kosovu, direktor programa za Balkan u MKG Marko Prelec, za Dojče vele kaže da je trenutna situacija na Kosovu posledica loše ili gotovo nepostojeće komunikacije između Beograda i Prištine, kao i zbog međusobnog nerazumevanje i netrpeljivosti. Ideje o mogućoj podeli Kosova, prema Prelecovim rečima dolaze samo iz Srbije.

„Druga je činjenica da Beograd sve jasnije i otvorenije zagovara podelu Kosova i to je razvoj u srpskoj politici. Ne mislim da za tim ima zanimanja niti u Prištini niti u bitnim međunarodnim faktorima“, kaže Prelec.

Evropa pasivna povodom srpsko-kosovskog pitanja

U MKG smatraju da su kosovske vlasti imale pravo da reaguju protiv operatera bez licence, zbog kojih je, prema nekim procenama, Kosovo imalo godišnje gubitke od oko 6 milona evra. Sa druge strana smatra se da način na koji su kosovske vlasti reagovale nije bio primeren, kao i da je trebalo da se pokuša sa postizanjem neke vrste dogovora.

Iako se nada da će se ovo pitanje rešiti relativno brzo, da srpsko stanovništvo neće ostati bez telefona i da je moguće nači tehičko rešenje, Marko Prelec dodaje i to da bi EU trebalo više da se angažuje oko „srpsko kosovske dinamike“ i da insistira na boljoj saradnji Beograda i Prištine.

„Ukoliko Evropa ostane pasivna po oviom pitanju, Kosovo će se sve više osećati izolovano i oslabljeno, a to neće doprineti stabilizaciji prilika u regionu“, zaključuje Marko Prlec.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković