Ilegalna zarada iz kontejnera

Adem Guler već 30 godina obilazi kante i kontejnere – sva mesta na kojima može da pronađe nešto za reciklažu. Pedesetogodišnjak traži plastiku, aluminijum, ali za bakar dobija najviše novca. Kilo plastike donosi oko 40 kurusa, tj. oko 20 centi. A ponekad pronađe i vredne stvari.

„Ponekad nađemo antikvitete, novac, zlato ili srebro. U džepu jakne imam satove i upaljače – našao sam ih u đubretu. Naravno, mi o antikvitetima ne znamo ništa, pa ih preprodajemo za nekih 50 lira. U ovoj četvri đubretari su pronašli 12 zlatnih narukvica, zamotanih u novine. Ponekad nalazimo i otpatke iz seks šopa i tako to. Đubre je stvar bogatih – oni sve bacaju.“

Guler „radi“ u bogatoj istanbulskoj četvrti Leventu. Tu je đubre „čistije“ i nema nameru da promeni lokaciju. U Istanbulu se dnevno nakupi između 10 i 50 hiljada tona đubreta i eto posla za stotine hiljada sakupljača. Njihov rad je ilegalan. Oni nisu registrovani i ne plaćaju porez. Preprodaju đubre za reciklažu.

Stavljaju život na kocku

Mete Imer iz Centra za zaštitu životne sredine – CEVKO, kaže da je to veliki problem. Turska vlada ovlastila je CEVKO da postavi sisteme za reciklažu u zemlji i to po uzoru na Nemačku: „Ovi đubretari stavljaju svoj život na kocku. Veoma je opasno po zdravlje to što rade i većina njih ima hepatitis. Osim toga, njihov rad retko ima efekta – većina toga što sakupe je pomešano sa otpadom koji se ne reciklira i to je neupotrebljivo“, kaže Imer.

On pokušava da „vaspita“ ilegalne đubretare da nose rukavice i uniforme, kao i da se registruju. Ali oni su protiv – na crno zarađuju između 8 i 15 evra dnevno i ne žele još i da plate porez. Većina njih potiče sa jugoistoka Turske, a to im je jedini posao koji mogu da rade, tvrdi Imer.

Dobar biznis za preprodavce

Ilegalno sakupljanje đubreta je unosan posao – ako jedan đubretar za tonu papira dobije 50 evra, posrednik će onda zaraditi 100 evra od preprodaje. To funkcioniše zato što kontrole i kazne nisu dovoljno oštre.

Adem Guler se plaši da jednog dana više neće smeti da radi, kada grad Istanbul pooštri borbu protiv ilegalnih đubretara. U svakom slučaju – nema nameru da se registruje, niti da nosi uniformu: „Ranije sam sakupljao bez rukavica. Ali otpad iz bolnica je opasan. Zato sada nosim rukavice i nisam se razboleo, vodim računa o sebi. Ne kopam duboko po kontejneru i ne otvaram prljave kese. Držim se površine i čistijih stvari.“

Autori: Kilian Pfefer / Tijana Milunović

Odg. urednik: Nemanja Rujević