Ili sudi ili izruči

Poslanik Miljenko Dorić objašnjava da je tim izvještajem kao i pratećim preporukama, želeo da podseti članice Saveta Evrope na obaveze koje proizlaze iz Konvencije o nezastarevanju ratnih zločina UN i EU, kao i svih ostalih pravnih akata koji regulišu to područje. Ali, odmah je naveo i to da čak dve trećine članica UN članica nije potpisalo tu konvenciju. Porazno je da ni jedna od najrazvijenijih država sveta, okupljenih u G7, takođe nije potpisala ta dokumenta.

Dorić je za svoj izveštaj istraživao i zašto se osumnjičeni za ratne zločine ne izručuju Hrvatskoj, Bosni i Hercegovine i Srbiji i pri tom je došao do podataka da je 2000. godine bilo 30 osoba iz tih država na međunarodnim poternicama. Oni su se teretili ne samo za ratne zločine, nego za sva krivična dela, a za osam i po godina, taj broj se povećao na 186 ljudi. Razlog za to povećanje, smatra Dorić, leži u činjenici da mnoge države ne izručuju ljude sa liste traženih osoba jer su im često dale državljanstvo.

Nema reda

Zbog pravnog nereda koji vlada u tom segmentu došlo je i do slučaja hrvatskog branitelja Tihomira Purde, smatra predsednica Odbora za praćenje pregovora sa EU Vesna Pusić i, procenjuje da bi mnoge bi se zavrzlame sa poternicama za osumnjičenima za ratne zločine već odavno bile rešene da je Ministarstvo pravosuđa Hrvatske bilo aktivnije. Slučaj Purda neće bitno uticati na put Hrvatske u Evropsku uniju, smatra Vesna Pusić, ali i upozorava da to ipak predstavlja „jednu prepreku ili, svakako negativne poeni što se tiče hrvatskog ulaska u Evropsku uniju jer pokazuje da u jednom od područja, koje pokriva poglavlje 23 – ’Pravosuđe i temeljna prava’, zapravo nema reda.“

Dorić preporučuje svim članicama Saveta Evrope potpišu sve konvencije, ubrzaju postupak ekstradicije, ne daju osumnjičenima za ratne zločine državljanstvo ili status izbeglice, ali i da se rukovode načelom: ili sudi ili izruči.

Slučaj „Purda“

Slučaj „Purda“ pokazao je da će se, ukoliko se ne uvede red i jasno utvrdi šta su čije obaveze, problemi i sa osumnjičenima za ratne zločine kao i za ostali kriminal samo povećavati, a ne smanjivati. Jer, objašnjava Vesna Pusić, slučaj „Purda“ možda je mogao da se spreči ili bar odvija na drugačiji način da se Državno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske čak osam godina nisu sastali i dogovorili o postupanju po međunarodnim poternicama. Ali, problem nije ni samo u te dve institucije. Tužilaštvo je uredno odradilo istragu i MUP je uredno raspisao poternicu za osumnjičenima, ali prepreka je nastala kod Ministarstva pravosuđa.

„U velikom broju slučajeva pojedinci su bili pritvoreni u trećim zemljama i čekali su izručenje, ali Ministarstvo pravosuđa nije uradilo ništa, odnosno nije poslalo dokumentaciju potrebnu za izručenje“, rekao je Dorić. On smatra da je bilo „aljkavosti s naše strane, ali i Srbija nije korektno objavila spisak osoba za kojima je raspisala poternice.“

Dorić je, inače, novinarima stavio na uvid i dokumenta, iz kojih je vidljivo da se u velikom broju slučajeva godinama čekalo ili se još uvek čeka na potez pravosudnih organa.

I Nemačka čeka

Na novinarsko pitanje kako se postaviti u slučaju Perkovića i drugih, koje traži Nemačka, Dorić je ponovio da „Hrvatska mora ili da sudi ili da izruči sve koji su na poternicama“. A zatim je priznao da mu je bilo izuzetno neugodno kada mu je, nakon predstavljanja preporuka Savetu Evrope, bivša nemačka ministarka pravosuđa prebacila da i Nemačka već godinama od Hrvatske „traži čoveka koji je ukrao 22 miliona evra, a koji je danas ugledni preduzetnik u Hrvatskoj“.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odgovorni urednik: Ivan Đerković