Imaju li Amerikanci protekciju na Kosovu?

U najuži izbor za prodaju 75 odsto akcija fiksne i mobilne telefonije Kosova ušla je i kompanija "Olbrajt grup" na čijem je čelu bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt. Tim povodom pojedini mediji su poslednjih dana pisali da kosovske vlasti Amerikancima i nekim drugim zemljama, prijateljima Kosova, dodeljuju poslove bez tendera i po skraćenoj proceduri.

Kosovski ministar ekonomskog razvoja Besim Bećaj za DW kaže da to što je Medlin Olbrajt prijatelj Kosova ne znači da se neće poštovati zakonske procedure.

“Proces tenderiranja je proces konkurentnosti. Mi smo jako zadovoljni da se oni takmiče i sigurno da će sada u njihovih rukama biti, da li će oni dobiti ili ne. To zavisi koliko su ispunjeni tehnički i finansijski uslovi, jer na kraju krajeva i Medlin Olbrajt i svi naši evropski prijatelji su pokušavali i rade zajedno s nama da stvorimo jednu državu gde vlada zakon.”

Mnoge zemlje su u igri

Prema rečima ministra Bećaja sve više zemalja, ne samo Sjedinjene Američke Države, zainteresovano je za ulaganje na Kosovu zato što preko kosovskog tržišta ulaze u region.

“Nama je jako drago da imamo recimo američko-turski konzorcijum koji radi naš auto-put prema Albaniji i da se povezujemo u budućnosti sa Srbijom. Imamo jako dobru kombinaciju na aerodromu Priština. To je francuska i turska kombinacija. Sad nedavno smo imali investicije u energetici na izgradnji hidrocentrale u Dečanima, gde je austrijska kompanija u vrednosti od 55 miliona evra u prvoj fazi investicije. Imamo sad i Tursku koja je ušla u distribuciju struje. To su velike investicije koje dolaze”, kaže ministar ekonomskog razvoja.

Ministar Bećaj napominje da vlada veliko interesovanje i za kosovsko rudno blago, te da se ne radi samo o kompaniji penzionisanog američkog generala Veslija Klarka, već da su zainteresovane i druge američke kompanije, te kanadske, grčke, turske i britanske.

A predsednik Privredne komore SAD-a na Kosovu Arian Zeka ocenjuje da američke kompanije nisu dovoljno prisutne na Kosovu zato što im najčešće ne odgovaraju uslovi kosovskog tržišta.

“Videli smo mnogo malo realnih investicija iako je interesovanje na zavidnom nivou. Onog trenutka kada dođu, oni vide šta realno nudi Kosovo. Osim dobrih zakona u praksi ima mnogo toga što domaće institucije mogu da urade kako bi privukli investicije”, kaže Zeka.

On dodaje da je zato interesovanje velikih kompanija povezanih sa imenima Olbrajtove ili Klarka od velike važnosti, jer oni mogu preneti i ostalim američkim firmama da Kosovo nudi dobre uslove za poslovanje.

Kritika nevladine organizacije za borbu protiv korupcije

S druge strane, Ljorik Bajrami istraživač Nevladine organizacije za demokratiju i antikorupciju “Ćohu” kaže da je dodeljivanje javnih tendera na Kosovu praćen velikom korupcijom i favorizovanjem određenih privatnih kompanija iz čega nisu isključene ni firme iz Sjedinjenih Američkih Država.

“Mi kao organizacija ne mislimo da samo Amerika ima prednost, ali smatramo da prednost imaju kompanije koje su povezane sa političarima ili određenim političkim partijama ili sa ljudima koji imaju političkog uticaja. U tom kontekstu nisu isključene ni američke kompanije”, kaže Bajrami.

Direktor prištinskog Instituta za razvojna istraživanja, Riinvest, Ljumir Abdidžiku, međutim, ne vidi ničeg lošeg da na tenderima za privatizaciju bude i političkog uticaja ukoliko je to u nacionalnom interesu.

“Često nije cena najvažnija pri transferu vlasništva. Nekada možete izgubiti na ceni, ali dobiti mnogo imidžom investitora i njegovom dugoročnom stabilnošću. Mi smo do sada naša bogatstva najviše davali turskim firmama i to nije fenomen koji se dešava samo na Kosovu, već i u regionu”, ističe Abdidžiku. On napominje da je za zemlje Balkana važno da osim Turske, privuku i evropske i američke investitore.

Autorka: Zulfija Jakupi
Odgovorna urednica: Dijana Roščić