Imaju li biljke mozak?

Biljke su u stvari vrlo složeni organizmi koji imaju različite mogućnosti reakcije. To je još pre 150 godina dokazao Čarls Darvin. Ipak, pojmovi kao što su biljni nervni sistem ili botanička neurobiologija - izazivaju žestoke rasprave među stručnjacima. A sada ima materijala za nove diskusije.

František Baluska, sa Univerziteta u Bonu, otkrio je u korenu biljke kukuruza strukture koje bi se mogle opisati kao biljni mozak: "U saradnji s grupom naučnika u Firenci, bili smo u mogućnosti da dokažemo električne aktivnosti, slične aktivnostima u mozgu. I ćelijsko-biološke strukture su slične, kao u mozgu životinja. Ali, ovo istraživanje je još u začetku. Zato ne želim da govorim o mozgu. Radije koristim pojam: komandna centrala.“

František Baluska je devedesetih godina došao iz Slovačke u Nemačku kao Humboltov stipendista. Danas je privatni docent na univerzitetima u Bonu i Bratislavi. U želji da nam objasni svoja istraživanja, uključuje kompjuter. Na monitoru se vidi šematski prikaz vrha korena. Linije iznad toga izgledaju kao kružni dijagram. Baluska ukazuje na određenu zonu, sloj ćelija iznad vrha korena. „Identifikovali smo region koji se bavi obradom i prenosom podataka. Izgleda slično sinapsi - vezi između nervnih ćelija. Tanušni konci omogućavaju da se mali mehurići ekstremno brzo kreću, mnogo brže nego u zoni rasta korena. Pritom, gledano spolja, ovaj region deluje neaktivno, kao da ne raste. Ova neverovatno brza aktivnost mehurića veoma liči na funkcionisanje sinapsi".

Biljni nervni sistem

Obrada informacije ima direktan uticaj na ponašanje korena - kaže František Baluska. Vrh korena registruje na primer svetlost ili otrovne supstance. To znači da koren mora da zaobiđe te „prepreke“. Te vrste informacija se registruju i obrađuju u regionu iznad vrha korena. Zatim se dalje šalju u zonu zaduženu za rast. Sada koren zna u kom smeru može da raste. Ovaj način funkcionisanja se vrlo malo razlikuje od mozga u životinjskom svetu.

Botaničar Diter Folkman sa univerziteta u Bonu slaže se sa takvim pogledom na ovaj fenomen. "Do sada nije bio poznat odnos između električnih signala i za to potrebne strukture. Sudeći po otkrićima Františeka Baluske i Stefana Mancuzoa, električni signali se mogu povezati sa strukturama koje su zapravo nervne strukture".

Kako biljke reaguju na neprijatelje?

To je zapravo nešto kao biljni nervni sistem. Ima istu funkciju kao i kod životinja, ali je drugačije strukturisan. Ostali istraživači, međutim, izbegavaju direktna poređenja biljaka i životinja. Na primer botaničar Hubert Fel sa univerziteta u Gisenu je oprezniji. On se godinama bavi elektrofiziologijom biljaka i ne želi da govori o njihovom „nervnom sistemu“. Ali, i on kaže da je jasno da biljke koriste električne signale kao reakciju na spoljni svet. Time one imaju priliku da reaguju na neprijatelje: Na primer: na biljne vaši i gusenice. "Biljka ne može da pobegne. Nema mišiće, nema noge. A mora nešto da učini protiv napadača. Ona može da se brani na primer tako što će brzo - pola sata ili sat posle napada – proizvesti supstance koje će napadaču plen učiniti gadnim ili čak otrovnim. "

Život u nekom drugom vremenu

Hubert Fel je posebno razvijenim aparatom u stanju da izmeri električne signale. On recimo povredi list boranije, i potom konstatuje električne signale od lista do lista. Međutim, to su prilično spore reakcije. Biljni signal za sekund ne pređe ni jedan centimetar. Za isto vreme nervni signal kod sisara, kao od šale, pređe sto metara.

Dakle, kod biljaka je sve oko 10.000 puta sporije nego u životinjskom svetu. Zaključak glasi: biljke nisu glupe životinje. Stvar je samo u tome što one žive u nekom drugom vremenu.

Autor: Mihael Lange / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović