"Imamo sredstva"
4. maj 2007.
Treći i poslednji deo izveštaja o svetskoj klimi je posvećen mogućnostima sprečavanja eventualno fatalnih klimatskih promena. Po mišljenju naučnika, koje su, doduše, pre iznošenja u javnost za svaki slučaj pregledali i «frizirali» političari, fatalne promene mogu da se izbegnu ukoliko se preduzmu određene mere a one ne moraju da negativno utiču na naš način života. Ovo je istakao Ogunlade Dejvidson, kopredsedavajući radne grupe o klimi. On je rekao da se ne radi o žrtvama koje ljudi moraju podneti već o promeni stila života, ali i dodao doslovce: «Ukoliko nastavimo kao do sada, stići ćemo pravo u đavolovu kuhinju». A kada je reč o zemljama u razvoju on je rekao da zarade njihovih stanovnika mogu da se povećaju uz istovremeno smanjivanje emisije štetnih gasova».
No ni ovo zasedanje nije moglo da prođe bez sastančenja do kasno u noć. Oko četiri ujutro, delegati su završavali diskusije o poslednjim spornim tačkama izveštaja. Olaf Homajer, jedan od naučnika koji su ga objavili, rekao je da su svi učesnici diskusije bili svesni težine izazova. «Sveukupan utisak iz pregovora poslednjih dana je da smo pregovarali u konstruktivnoj atmosferi. Svi primećujemo da je pozicija Kineza sada mnogo konstruktivnija. Ima još malo nekonstruktivnih ispada. Doduše, ne kod delegacija od kojih sam to očekivao. Kod velikih zemalja u razvoju ih nema», kaze Homajer.
Ovaj naučnik iz flensburga prenosi da je samo mali broj zemalja-članica Saveta Ujedinjenih nacija o klimi pokušalo da razvodni upozorenja nauke.
Zato ta upozorenja i jesu tako jasna. Ako za osam godina ne uspemo da ograničimo emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, posledice promena klime će biti još teće nego što se strahovalo. Suše, orkani i povećanje nivoa mora bi bile samo neke od njih.
No, ima i jedna dobra vest. Ne moramo čekati na neka nova čudotvorna sredstva za smanjivanje emisije pomenutih gasova. Tehnika koja nam je za to potrebna već postoji. Naučnici najveći značaj pridaju efektivnijim motorima i elektranama. No, i izolacija kuća i zgrada može doprineti smanjenju potrošnje energije i na taj način i smanjenu emisije ugljen dioksida u atmosferu. Važna uloga se pridaje i obnovljivim energijama.
Do sada je važio argument da su odgovarajuće mere preskupe i da će smanjiti privrednu moć zemalja koje počnu da ih primenjuju. To obrazloženje su naročito volele zemlje u razvoju. Najnoviji proračuni su pobili takve argumente.
"Veliko iznenađenje je bilo da u poređenju sa prošlim izveštajem možemo da pođemo od toga da imamo samo pola troškova da bismo postigli ciljeve postavljene u Kjotu. U međuvremenu smo saznali da moramo doseći još zahtevnije ciljeve. Ali i do njih možemo stići sa manje novca nago što smo strahovali. To je gubitak od maksimalno 0.1 odsto privrednog rasta. U mojim očima, gotovo poklon s obzirom na eventualne posledice promene klime», rekao je Homajer.
No, on upozorava da ne treba prerano slaviti. SAD emituju najveću količinu štetnih gasova. A do sada nisu nagovestile spremnost da promene taj kurs.