Imigranti - marginalizovani, ali produktivni

Evropska agencija za statistiku Evrostat (EUROSTAT) navodi da je 1. januara ove godine na prostoru Evropske unije živelo 501,1 miliona ljudi. Činjenica da je ova brojka povećana za 1,4 miliona stanovnika u odnosu na prethodnu godinu, govori da je evropska porodica bogatija za jedan čitav grad. Ali, ko su „stanovnici“ tog grada? Od ukupnog broja novih građana Evropske unije, čak 900.000 čine imigranti, dok se preostala cifra od pola miliona dobija kada se od broja rođenih oduzme broj umrlih u prošloj godini.

Inače, ova agencija je pre dve godine prognozirala da će do 2015. godine u EU stopa smrtnosti nadvisiti stopu rađanja, budući da je potonja u opadanju, dok stepen mortaliteta stagnira. To navodi na zaključak da će imigracija biti jedini izvor rasta populacije.

Koliki je ekonomski doprinos imigranata?

Kada govorimo o imigrantima – pitanje je da li govorimo o ljudima iz drugih evropskih zemalja ili iz država van evropskog kontinenta, napominje Šontal Hjuz iz Evropske komisije. Ona smatra da bi, pre svega, trebalo naglasiti koliko je značajan doprinos imigranata unutar Evropske unije - kada je reč o ekonomiji Evropske unije i ekonomskom razvoju.

„Pre svetske ekonomske krize, u periodu između 2000. i 2008. godine, imigranti iz takozvanih trećih zemalja, dakle van prostora Evropske unije, bili su zaslužni za 21 odsto prosečnog bruto-društvenog proizvoda“, kaže Šontal Hjuz.

Ipak, tačno je da neki imigranti imaju više poteškoća u svakodnevnom životu od domaćeg stanovništva, pre svega u pogledu siromaštva, nezaposlenosti i obrazovanja. Ovo je sve dodatno pojačano ekonomskom krizom, na šta ukazuju i podaci da njihov udeo u prosečnom bruto-društvenom proizvodu (BDP) u Evropskoj uniji u poslednje vreme opada, ističe Šontal Hjuz: „Zato je naša politika okrenuta ka naporima da se ovi ljudi uključe u društvo u cilju poboljšanja njihovih mogućnosti, kakve imaju i ostali građani.“

Sa imigrantima raste i stopa siromaštva

Kada govorimo o povećanju broja imigranata, postavlja se i pitanje njegovog uticaja na povećanje broja ljudi koji žive u zapuštenim, getoizovanim delovima gradova. „Ljudi koji u njima žive su uglavnom marginalizovani od strane društvene zajednice“, smatra Hjuz. Njima je onemogućen pristup normalnim uslovima života – školi, poslu, prevozu - zbog mesta i uslova stanovanja.

Zato bi niži nivoi vlasti u Evropskoj uniji, dakle lokalni, regionalni i nacionalni, trebalo da pronađu sredstva da se izbore sa problemima siromaštva i socijalne isključenosti svih marginalizovanih grupa, pre svega imigranata. Na Evropskoj uniji nije da pokreće projekte, već da ima strategiju u okviru koje podržava države članice da se izbore sa tim problemom, objašnjava naša sagovornica:

„U ovom trenutku, blizu 17 odsto populacije Evropske unije, odnosno 84 miliona ljudi, živi u siromaštvu. I prvi put do sada, ministri svih zemalja odlučili su da se uhvate u koštac sa ovim problemom i da zajednički rade na njegovom rešavanju – smanjenjem siromaštva za 20 odsto u narednoj deceniji.“

To znači da žele da se iz siromaštva izvuče 20 miliona ljudi, pre svega kroz korišćenje evropskog socijalnog fonda, u koji se godišnje ulaže 10 milijardi evra, kako bi se što veći broj ljudi dokvalifikovao i vratio na radna mesta.

„Najbolji način da izvučete ljude iz siromaštva jeste da ih vratite na posao“, zaključuje Šontal Hjuz.

Autor: Relja Božić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević