Intelektualke i porno tematika

„Porno je jednostavno kul i glamurozan je. Porno zvezde izgledaju kao pop zvezde, a pop zvezde izgledaju kao porno zvezde.“

...kaže Arijadne, 28godišnja autorka brojnih bestselera o navodnoj pornografizacija društva. Njena najnovija knjiga nosi naziv „Igra požude“:

„Zašto ne postoji mogućnost da žene uživaju u nagom telu muškaraca“, pita se Nikol Rudiger 29-to-godišnja autorka televizijskih emisija inače psiholog. Muškarci mogu da idu u javne kuće. A ženama ostaje ta mogućnost da pogledaju neki loš striptiz.

Nikol je zbog toga osnovala porno magazin koji objavljuje fotografije šarmantnih muškaraca. Ciljna grupa su, kako kaže - obrazovane i zahtevne žene.

I zaista je tako sve je više intelektualki koje se interesuju za porno tematiku. Tako je i u Kelnu - i u Berlinu. Mnoge žene danas bez ustručavanja nose garderobu sa provokativnim porukama tipa „Porno Adorno“, „Porno lutka“ ili pak „Napali me“. Nije reč o ženama koje konzumiraju porno sadržaje već o onima koje najradije pišu kritičke eseje o svemu tome. Šta se zapravo dogodilo? Da li su se promenili filmovi, žene ili nešto treće?

Ne. U porno filmovima tokom 70tih pojavljivanje stolara bilo je dovoljno da žene oduševljeno odreaguju u toj meri da muškarac preuzme pasivnu ulogu. Kako to izgleda danas?

Danas je jednostavno mnogo veći izbor tih filmova i oni su pristupačniji i raznovrniji, a u isto vreme u svemu tome i nema više nikakvog glamura, zato što je erotika svuda.

Da je to normalno i nije. Jer u protivnom pornografija ne bi bila tema bestselera.

Nikol Rajnke Torner je režiser ali se i sama ponekad pojavljuje u svojim filmovima, najčešće onim u kojima se nagovesstava seks ali se on i ne dešava. Zašto? Zato što jedan porno film ne prikazuje žene u dobrom svetlu. I zato što se prema ženi tokom snimanja takvih filmova ophode kao prema komadu mesa.

Za razliku od muškaraca one konstantno dobijaju naredbe šta treba da rade, ističe Tornerova.

Ove žene pornografiju ipak ne osudjuju. Ariadne fon Širah pojašnjava da se u tom svetu ne treba zaboraviti ni na moć žena, one ne moraju uvek služiti kao objekat.

„To je jedan medij kojim žene takodje mogu da se posluže. Ne treba da se vraćamo tabuima“, kaže Ariadne fon Širah.