Internet gangsteri napadaju Evropu

Dolaze tiho, šire se brzo i donose pustoš. Zlonamerni programi, poput virusa, crva i trojanca, jedna su od najvećih opasnosti za nervni sistem savremenog društva, internet. Digitalni banditi kradu podatke za online banking, hakuju u personalne računare, kompjuterske sisteme – čak i pametne telefone. Mafijaši su konačno shvatili da je online-kriminal isplativiji i manje riskantan od onog klasičnog. Ni profili na društvenim mrežama nisu više bezbedni.

Milion žrtava dnevno

Prema podacima Interpola samo u Evropi se tim putem nanese šteta od oko 750 milijardi evra godišnje. Evropska unija procenjuje da svakog dana miliion ljudi postanu žrtve sajber-kriminala. Ekonomska šteta nije jedina loša posledica. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom, najveću opasnost vidi u nesigurnosti koja ograničava digitalni život: "Stvara se strah od kupovine putem interneta, od korišćenja društvenih mreža, strah od naše uobičajene upotrebe interneta, tako da se ne usuđujemo da pritom budemo onoliko slobodni, koliko zapravo želimo.“

Društveni značaj interneta očigledan

Početkom 2011. skoro tri četvrtine (73 posto) domaćinstava u Evropskoj uniji bilo je povezano sa internetom, a u 2010, više od trećine EU građana koristili su online-banking. Osamdeset procenata svih mladih Evropljana aktivno je na društvenim mrežama.

Od febuara 2005, kada je Evropska unija uvela propise o „Napadima na informatičke sisteme“, broj tih napada samo je rastao. Evropska komisija rešena je da to zaustavi. Pre nekoliko nedelja objavljeno je da se u Hagu osniva „Evropski centar za borbu protiv sajber-kriminala“, kao odeljak EUROPOL-a. Ukupno 55 inspektora iz Komisije, zemalja članica EU i EUROPOL-a u tom centru započeće januara 2013. borbu protiv internet-gangstera. U tu svrhu određen je budžet od 3,6 miliona evra.

Stručnjak za Internet i poslanik Zelenih u EU parlamentu, Jan Filip Albreht, misli da je to bitan korak, ipak: „Takvi centri nisu dovoljni sami po sebi, trebaće nam naravno i inspektori, koji bolje poznaju realnost internet kriminala i, više od svega, obuka za policiju zemalja članica, takođe u praksi. I pre svega personal, koji prolazi obuku, ne treba da bude samo u Hagu, već svuda u Evropi.“

Internet kriminal ne poznaje granice

Bez snaga bezbednosti za digitalno doba, upozorava Albreht, Evropa nije dorasla izazovima budućnosti. U mnogim zemljama članicama postoje odeljci za suzbijanje internet-kriminala, ali razlike su velike. Direktor Evropske agencije za sigurnost mreže i informacija ENISA, profesor Udo Helmbreht, kaže da je neophodna koordinacija cele EU, jer za internet-kriminal ne postoje granice: “To je naravno jedan evropski izazov. Zato što - kada odete u zemlje-članice - vidite da kritična Infrastruktura ima nacionalnu nadležnost (…) To znači, kada se nešto desi na jednom mestu, kada se ukradu kreditne kartice, podaci, ili se dese drugi sigurnosni propusti, odgovor se pruža na nivou nacije. Tada imamo nacionalne i međunarodne zakone i i moramo da ih koordinišemo.”

Borba u digitalnom svetu

Prve ideje već postoje, ali za njih je potrebna bliža veza između stručnjaka, tehničara i političara, misli evropski parlamentarac Albreht. Pored toga, Albreht smatra da se ne poklanja dovoljno pažnje modernim tehnikama istrage i novitetima u kriminalu, niti obrazovanju inspektora za svet informatike. "Internet je tehnički svet, u kome je važno pričati o sigurnosti i tehničkim standardima, a ne samo o tome, recimo, kako je sve bilo bolje u analogno doba.“

Evropska unija nema mnogo vremena da se spremi za borbu u digitalnom svetu. U Americi, gde počinju internet-trendovi, direktor FBI Robert Miler već izražava svoje strahove. Prema njemu, najveća pretnja bezbednosti više nije međunarodni terorizam, već napadi putem interneta. Borba na mreži tek počinje.

Autori: Ralf Bozen / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović