Internet nije za učenje nego za druženje

Slika koja je slična po mnogim domovima: napolju sija sunce, a dete, umesto da se napolju igra ili da se bavi sportom, sedi u zagušljivoj, poluzamračenoj sobi – ispred kompjutera. Ništa ne vredi to što roditelji više puta pokušavaju da ga nateraju da izađe, prioritet imaju Fejsbuk, čet i slično. I zato nije ni čudno što se roditelji brinu, što se pitaju šta im to internet „radi“ sa detetom.

Internet kao vid komunikacije, relativno je nova pojava, ali se razvija strahovitom brzinom. Ludger Vezman sa Instituta za ekonomska istraživanja u Minhenu, u fokus stavlja učenje i kaže da ga je u tom smislu internet razočarao.

Međutim, u jednoj studiji tog instituta, već godinama se ispituju životne okolnosti i navike 1800 korisnika brzog internata. Između ostalog, postavlja se pitanje da li se đaci koji imaju brzi internat ređe sastaju sa svojim vršnjacima, ili je stvar obrnuta?

„Ono što smo konkretno mogli da ustanovimo jeste da su ta deca ukupno socijalno aktivnija od ostale dece: to znači da se češće aktivno bave sportom u nekom klubu, da češće idu u muzičku školu ili učestvuju u radu nekih socijalnih udruženja“, kaže Vezman.

Kontrolna grupa i istočnoj Nemačkoj

Pozitivno. Internet je dobar. Ali, možda to znači da su oni koji imaju brzi internat i onako socijalno aktivniji, angažovaniji. Kako je studija isključila tu mogućnost?

„Uporedili smo regione u istočnoj Nemačkoj, u kojima je iz istorijskih razloga rano uvedena veoma napredna opal tehnologija, koja međutim nije kompatibilna sa današnjim tehnikom za brzi internet“, objašnjava Vezman.

Te grupe, u istočnoj Nemačkoj služe naučnicima kao takozvana kontrolna grupa – jer nemaju pristup brzom internetu i to bez obzira na socijalni status. I ovde su deca koja koja koriste internat značajno socijalno aktivnija od ostale dece, kaže Vezman. Ta deca češće izlaze sa društvom i učestvuju u radu raznih grupa.

Autorke: Hajner Kizel / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković