Internet-portali za trgovanje vremenom

Koliko košta kolač od sira? Za Ursulu Lafos odgovor je jasan kao dan: dva sata. Toliko joj je, naime, trebalo da ispeče kolač koji je pre dve nedelje dostavila na proslavu jedne starije gospođe. „Vreme koje mi je za to bilo potrebno zatim je dodato na moj račun“, objašnjava Ursula. Sada je dva sata u plusu i nada se da će naći nekog ko će joj ponuditi časove konverzacije iz engleskog jezika. U trajanju od dva sata.

Zvuči zbunjujuće, ali portal za razmenu koji je osmislila zajedno sa svojim saradnikom Timom Bindlerom funkcioniše baš tako: na njemu ljudi nude, odnosno kupuju usluge ili proizvode koje su napravili sami – i to bez novca. Taj sistem zove se „onlajn razmena vremena“ – sredstvo razmene je isključivo vreme koje potrošite za, recimo, pečenje kolača ili vežbe iz konverzacije na engleskom jeziku sa nekom osobom.

Dobra stara trampa u novom ruhu

Takvi portali su u poslednje vreme hit u Švajcarskoj, a neprofitnih ponuđača na njima ima sve više. Bazelski portal za sada je najmlađi – na internetu je od maja ove godine. Ideja na kojoj se bazira zapravo i nije nova: potiče iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka kada su se ljudi u mnogim komšilucima sami organizovali kako bi jedni drugima pomagali. U Nemačkoj i Švajcarskoj i dan-danas postoje komšiluci u kojima ljudi jedni drugima nude različite usluge, međutim ne preko interneta, nego na oglasnim tablama ili u cirkularnim pismima.

„Zeittausch 2.0“ nudi veći broj mogućih korisnika i više mogućnosti. „Nameravamo i da umrežimo portale, tako da neko iz, na primer Ciriha, može da dođe u Bazel da traži uslugu, a sve se obračunava preko portala na kojem je ta osoba registrovana“, kaže Ursula Lafos.

„Banke vremena“

Zvuči kao da je reč o banci, a u načelu i nije ništa drugo. Na portalima je najvažniji konto. Na njega se članovima dodaje vreme kada nekome učine neku uslugu, a oduzima kada druge angažuju da nešto učine za njih. Da niko ne bi previše radio i da ne bi mogao da iskorišćava druge a da im ne uzvrati uslugu, računi, kao i u bankama, imaju limite. „Kod nas niko ne smije da bude u plusu odnosno minusu više od 20 sati“, objašnjava Ursula. Vreme čak može i da se pokloni ili prenese u nasleđe.

S obzirom na to da članovi portala vreme tretiraju kao novac, razmena je apstraktna: baka uslugu za kolač ne mora lično da uzvrati, već to može da učini učenik kojem će ona, pak, da pomogne sa lektirom. A ovaj onda može, recimo, nekome da pokosi travnjak. Davanje poreskih saveta tako ima jednaku vrednost kao i kuvanje ručka – i to je upravo velika prednost portala za razmenu: „Ovako i oni manje imućni imaju pristup dobrima i uslugama koje inače ne bi mogli sebi da priušte“, kaže Lafos.

Pomoć starijim i nemoćnim osobama

U budućnosti će i nega o starijim osobama možda izgledati tako, a o uvođenju tog sistema ne razmišlja samo bazelski portal za razmenu. „Obilazite nemoćne osobe i pomažete im u svakodnevici“, objašnjava administrator Timo Bindler. „Nije reč o tome da ih negujete, nego da umesto njih odete u kupovinu ili da im malo pravite društvo. Vreme koje provedete sa starijim ljudima štedite i zatim drugi na isti način pomažu vama kada ostarite.“ Bindler kaže da ni to načelno nije ništa novo. On podseća da je Japan na taj način reformisao čitav zdravstveni sistem. „Može se, dakle, reći da sami sebi uplaćujete vreme u fond penzionog osiguranja.“

Autori: L. Geler / M. Bašić
Odgovorni urednik: I. Đerković