Ipak, sudsko poravnanje

Vlada će im isplatiti ukupno 4,135 miliona evra. Deca žrtava će dobiti po 30 hiljada evra, supružnici i roditelji po 25 hiljada, braća i sestre po 10 hiljada evra.U zavisnosti od toga koliko su provelili u zatočeništvu devet preživelih deporacije dobiće od 10 do 170 hiljada evra.

Jedna porodica nije pristala na poravnanje, odnosno supruga i dvoje dece jednog ubijenog i taj će se sudski postupak nastaviti.

Priznanje odgovornosti države

U šest slučajeva u kojima su nadoknadu tražili braća i sestre, utvrdjeno je da nemaju pravo na naknadu, tako da će tužbeni zahtev biti povučen.Pravnici su uglavnom saglasni oko toga da poravnanje znači priznanje objektivne odgovornosti države.

Pravni zastupnik porodica i preživelih žrtvava deportacije Dragan Prelević ocenio je da sudsko poravnanje za njegove klijente predstavlja prvenstveno moralnu satisfakciju:

"Sa druge strane, imajuću u vidu neefikasnost sudova u

dosadašnjim postupcima koji nijesu doneli nijednu pravosnažnu presudu u poslednje četiri godine, kao i neujednačenu sudsku praksu u regionu, te neizvjesnost trajanja ovih postupaka, naši klijenti su pristali na

relativno skromne pojedinačne iznose", kazao je Prelević.

Prelević je kazao da je reč o jedinstvenom primeru u regionu i dodao da su zadovoljni što su uspeli da ostvare "celovito obeštećenje da pod pritiskom argumenata

drugu stranu dovedemo do priznanja odgovornosti i prihvatanja obeštećenja".

Završena istraga

Prvu tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete žrtve deportacije su podnele 6. decembra 2004. godine. U desetak slučajeva nije doneta ni prvostepena presuda.Prva žalba na prvostepenu presudu Višem sudu je predata u julu 2006. Ni o jednoj žalbi Viši sud još nije odlučio. Tužbeni zahtevi su ukupno iznosili su oko 50 miliona evra.

Ministar pravde Miraš Radović je kazao da je poravnanje izraz odgovornog odnosa države prema patnjama žrtava i porodica deportovanih, a na pitanje da li je ovim priznata objektivna odgovornost za ratni zločin je Radović je kazao da ne može da odgovori i rekao:

"Odluka je doneta u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i objektivnom odgovornošću", kazao je Radović.

U međuvremenu je u Višem sudu u Podgorici završena istraga protiv bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) osumnjičenih za deportaciju Muslimana i Srba u Republiku Srpsku 1992. godine.

Za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i deportaciju 83 osobe bošnjačke i srpske nacionalnosti, osumnjičeno je osam bivših službenika MUP-a Crne Gore.

Crnogorski premijer Milo Đukanović je prilikom svedočenja rekao da niko nije imao saglasnost vlade za deportaciju i hapšenja i odgovornost pripisao nižim policijskim službenicima.