Iraku je potrebna pomoć Zapada

„Bezbednost Evrope se brani i na Hindukušu“, rekao je jednom bivši nemački ministar odbrane Peter Štruk. U to vreme, trebalo je opravdati misiju nemačkih i drugih zapadnih vojnika u Avganistanu. I dalje je sporno sa li je ta misija bila neuspešna ili možda samo delimično uspešna, jer su Talibani i Al Kaida privremeno oslabljeni. Međutim, analiza pretnje ostala je na snazi i ne važi samo za Hindukuš.

Danas moramo priznati: bezbednost Evrope je ugrožena u Mosulu, Tikritu i Ramadi. Poslednjih nekoliko dana, jedan za drugim, gotovo bez otpora, ti irački gradovi padaju u ruke radikalnih džihadista. Borci ogranka Al-Kaide „Islamske države u Iraku i Siriji“ (ISIS), na meti imaju Bagdad. Stotine hiljada ljudi iz Mosula i okolnih područja je pobeglo u velikoj panici, da bi izbeglo teror pod maskom vere. Time se broj ratnih izbeglica u tom regionu povećao. Oni idu od zemlje do zemlje ili od regiona do regiona – da bi neki od njih jednom potražili zaštitu u susednoj Evropi.

Državni teror je neprihvatljiv

Zbog očekivanog otpora šiitske i kurdske milicije u gradovima sa manje sunita, teško je zamisliti da će džihadisti u dogledno vreme osvojiti ceo Irak. Susedne države ili drugi akteri u regionu, kao što su Iran, Turska i Izrael, takođe ne bi ostali po strani. Ipak, celom Iraku još jednom preti beskrajni talas nasilja i terora, pod kojim bi ovoga puta mogao da se raspadne. U delovima Iraka i u susednoj Siriji, svet bi onda bio suočen sa do zuba naoružanom „kalifatskom državom“ sunitskih ekstremista, koja bi brzo mogla da se razvije u omiljeno mesto za vojnu obuku džihadista iz čitavog sveta.

Svet ne sme da dozvoli uspostavljanje jedne takve terorističke države: u ovoj opasnoj situaciji, Iračani imaju pravo na našu pomoć i solidarnost. Posebno zato što bi takva država trajno bila pretnja, naročito za Evropu. Čak i sada, pored sunitskih ekstremista iz arapskih i azijskih zemalja, ISIS u svojim redovima ima i mnogo boraca iz Evrope. I čovek koji je osumnjičen da je ubio troje ljudi u Jevrejskom muzeju u Briselu, ranije se borio u Siriji za ISIS.

Ali, šta uopšte Zapad može da uradi, s obzirom na složenu situaciju na terenu? Direktna vojna intervencija do daljeg je isključena, pre svega zbog gorkih iskustava SAD i njihove međunarodno-pravno sporne vojne akcije u Iraku. Zapad bi trebalo da odoli iskušenju da se priključi zajednici interesa sa sirijskom diktatorom Bašarom al Asadom, jednim od glavnih protivnika ISIS. Asad nije ni malo bolji od sunitskih džihadista, čak i ako on svojim protivnicima ne odseca glave po navodno islamskim pravilima, već ih zasipa bombama.

Potrebna je ne samo vojna pomoć

Ono što je pre svega potrebno, jeste vojna pomoć, kao što su to SAD već obećale. Protiv terora se mora boriti silom – to je neizbežno. Ali to ne mora tako i da ostane. Svaka pomoć iračkoj vladi mora biti vezana za političke uslove: šiitski premijer Nuri al-Maliki ne sme više da marginalizuje sunitsku manjinu svoje zemlje prilikom distribucije ekonomskih resursa i političke moći. Nedavni vojni uspesi džihadista su teško zamislivi bez makar skrivene podrške te potlačene grupe.

Zapad mora da vrši politički pritisak i na navodno „lojalne“ saveznike, kao što su Saudijska Arabija i druge zemlje u regionu Persijskog zaliva. Upravo u tim „partnerskim zemljama“ sede sponzori ISIS-a i kompanije koji i dalje bezobzirno potpiruju sukob između šiita i sunita.