Iranski posao za američkog košarkaša

Za Amerikanca afričkog porekla Kevina Šeparda iranska košarkaška liga nije bila posebno primamljiva. Kada mu je ponuđen posao u Iranu, njegova prva reakcija bila je „Dođavola! Neću to da radim.“ Ali zatim je pažljivo razmislio i odlučio se - 2008. godine počeo da igra na „neprijateljskoj teritoriji“, na čelu tima A.S. Širaz u plej-ofu iranske super lige.

Tokom boravaka u Iranu Kevin je postao super-zvezda domaće lige. Za njega je to bio potpuno drugi svet. Iskusio je islamsku kulturu. U tome su mu pomogle tri mlade i obrazovne Iranke. Kevinov stan postao je neka vrsta oaze, u kojoj su se vodile otvorene diskusije o politici, rodnim ulogama, ljubavi i seksu u različitim kulturama.

Život Kevina Šeparda i njegov sportski uspeh u Iranu četiri godine kasnije dolazi na filmsko platno. Dokumentarac „Iranski posao“ nemačkog reditelja Tila Šaudera imao je uspešnu premijeru sredinom 2012 na festivalu u Los Anđelesu. Od 21. februara 2013. prikazivaće se i u nemačkim bioskopima.

Potraga za herojima

Til Šauder je i sam obožavatelj košarke, a oženjen Amerikankom iranskog porekla. Po prvi put je 2008. godine čuo da američki košarkaši u iranskoj ligi nastupaju već godinama. „Kada sam čuo da Amerikanci igraju jedan tipično američki sport u Iranu, odmah sam pomislio na takozvanu ping-pong diplomatiju iz 70-tih godina“, kaže Šauder. U to doba kineski i američki stonoteniseri imali su naročitu ulogu u političkom približavanju Kine i Amerike.

Nemački režiser postavlja pitanje: da li je moguće da i američki košarkaši poboljšaju razumevanje među dve zemlje? Odlučio je da snimi film o takvom sportisti, da približi stvarnost u zemlji „protivnika“ i da smanji predrasude. Zajedno sa suprugom Sarom Nodjomi, koja je bila i producent filma, Šauder kreće u potragu za igračem. Ali kada posetio Iran 2008. morao je da prizna da nije lako naći glavnog junaka: „Petorica ili šestorica Amerikanaca koje sam upoznao su bili potpuno nezainteresovani za snimanje filma. U većini slučajeva, Amerikanci su imali pravne probleme kada su se vraćali u SAD iz Irana. Zameran im je proboj embarga protiv Irana, jer su kao profesionalni sportisti zarađivali tamo novac“, kaže reditelj.

Dugo je potraga bila bez uspeha. Ali nakon godinu dana Til Šauder je, preko Skajpa, uspostavio kontakt sa Kevinom Šepardom i prepoznao glavnog lika svoje priče: košarkaša poreklom sa Devičanskih ostrva, tamnoputog, duhovitog i opuštenog.

Tajno snimanje

Ipak, snimanje u Iranu bilo je problem. Morali su da rade u tajnosti jer Til Šauder nije imao novinarsku vizu i morao je da putuje u Iran kao turista. Da bi to prevazišao, nemački reditelj koristio je minijaturnu kameru sa bežičnim mikrofonom, koju je nosio u rancu.

Kada je prvi put sreo fizioterapeuta Hildu i njene prijateljice Laleu i Elaheu u Kevinovom stanu, impresionirale su ga njihova hrabrost i snaga karaktera. „Žene u Iranu imaju neverovatni potencijal i on se uopšte ne koristi. One, za razliku od muškaraca, moraju da izdrže mnogo izazova u svakodnevnom životu“, kaže Šauder.

„Iranski posao“ sniman je tokom zime 2008. na 2009. godinu, a filmadžije su Iran posetile nekoliko puta. Baš 2009. godine održani su sporni predsednički izbori, koji su izazvali masovne demonstracije opozicije. Svaki put kada bi napuštao zemlju, Šojder je morao da krije video-kasete u donjem vešu. Neke je majci u Nemačku, a ona ih je dalje slala u Njujork, gde Šauder i njegova supruga žive.

Srećni odlazak

Tokom svog poslednjeg putovanja, neposredno pre predsedničkih izbora, ispostavilo se je Til Šauderovo ime na crnoj listi. Morao je da provede noć u nekoj vrsti zatvorskog hotela na aerodromu u Teheranu i da zemlju napusti sledećeg jutra. S obzirom na to da su mnogi novinari osuđeni na zatvorske kazne, to je bila srećna okolnost.

Godine 2012. kada je film završen, situacija u Iranu se toliko pogoršala da su mnogi Iranci koristili sve šanse da napuste zemlju. Među njima su bile i dve od tri protagnostkinje filma „Iranski posao“.

Autori: Samira Nikaen / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković