Irski lekari na izmaku snage

Nedavno je 3000 mladih doktora reklo da je im je stvarno dosta i stupilo u štrajk. Posledice ovog protesta nakon jednog dana: 51 oštećena bolnica, 15 000 pomerenih zakazanih pregleda i skrenuta pažnja širom zemlje na probleme sa kojima se suočava irski zdravstveni sistem.

Lekari su počeli svoj marš ispred glavnog ulaza bolnice Mater u severnom Dablinu, dok su im automobili trubili u znak podrške. Erik Jang, član jednog udruženja lekara, objašnjava da je ovo prvi put u 25 godina da su lekari morali da preduzmu ekstremnu meru kao što je štrajk. „Pokušavamo da štrajkom osiguramo bezbedno radno vreme za lekare, da najduža smena traje najviše 24 sata i da se to uskladi sa Evropskom direktivom o radnom vremenu, koja nalaže da doktor ne treba da radi duže od 48 sati.“

Jang je u pravu. Lekari traže da najduža smena bude do 24 sata. Ovo je zahtev koji oni smatraju skromnim, ali veoma važnim prvim korakom. Trenutno irski doktori rade smene koje traju i do 36 sati, dok to na nedeljnom nivou nekad iznosi i 120 sati. Kako Jang naglašava, ovako duge smene su u stvari protivzakonite. Evropska direktiva o radnom vremenu ograničava najduže smene na 13 sati dnevno i 48 sati nedeljno. Ova direktiva, koju je irsko zakonodavstvo usvojilo pre 4 godine, se uopšte ne poštuje. „Moje kolege i ja i dalje radimo po 24 ili 36 sati odjednom, bez pauze. Često bez spavanja, bez hrane,“ kaže jedan od lekara u štrajku.

Ugrožena bezbednost i lekara i pacijenata

Međutim, pitanje bezbednosti se takođe postavlja pored pitanja kršenja zakona, ne samo za pacijente, već i za same lekare, kako kaže gastroenterolog Antoni O’Koner. „Znam da su kolege zapostavili svoje živote zbog neverovatno stresnog radnog vremena. Drugi su poginuli na putu, u saobraćajnim nesrećama, nakon što su radili 36 sati bez pauze, a treći su dobili strašne povrede zbog toga. Ovo je i moralno pitanje. Ne možete terati ljude da u nekim slučajevima rade dok ih to ne ubije i da se ovo i dalje dozvoljava. To mora da se promeni, to stvarno mora da se promeni.“

U jednoj od dablinskih najvećih bolnica, univerzitetskoj bolnici „Sveti Vinsent“, pacijenti koji čekaju na svoje preglede skoro jednoglasno podržavaju protest lekara. „Mislim da su njihovi zahtevi opravdani. Ne vidim poentu puštanja doktora da rade smešno dugo i da se očekuje da to bude deo njihovog posla,“ kaže jedan od pacijenata. „To nije dobro ni za pacijente, a svakako ne za same lekare. To je previše za bilo koga. Oni su po ceo dan na nogama, to nije posao, to je ropstvo.“

Lekari napuštaju Irsku

Uprkos ovoj podršci koju imaju u javnosti, stvari tek treba da se poprave. Nažalost, stvari mogu da postanu još gore, kako za lekare, tako i za pacijente. Ovo naporno radno vreme i teški uslovi za rad nisu samo naterali lekare na štrajk, već su naneli još štete irskom zdravstvenom sistemu, jer mnogi lekari napuštaju zemlju.

U skorijem istraživanju koje je sprovela Irska medicinska organizacija, 61 odsto irskih lekara kaže da im je moral poljuljan. Sa druge strane, 70 odsto njih bi volelo da radi u inostranstvu. „Dok sam studirao, družio sam se šestoricom kolega,“ kaže doktor Antoni O'Koner. „Samo nas dvojica smo još uvek u Irskoj. Ostali su otišli da rade napolju, trojica su u Australiji, a dvojica u Velikoj Britaniji. Ovaj odliv mozgova je realna pojava. Zaista mislim da vlada mora nešto da uradi povodom toga.“

Četrdeset hiljada evra godišnje uz nedeljnu smenu od 48 sata je uobičajena početna plata za lekara u Irskoj. U Australiji, taj isti doktor može da očekuje 50 000 za nedeljnu smenu od 38 sati. Ova neslaganja u visini plate, naporni prekovremeni rad i manjak mogućnosti za napredovanje u profesiji su dovele do toga da skoro polovina lekara obučavanih u Irskoj potraži posao u inostranstvu.

Začarani krug

Doktor Antoan Murej planira da ode za Nemačku. Ipak, on priznaje da ljudi poput njega samo pogoršavaju situaciju. „Pre nego što postanemo stariji, pruža nam se dobra prilika da odemo ili da zauvek ostanemo zaglavljeni u Irskoj. Međutim, tako nastaje začarani krug: lekari odlaze, zato što ne mogu da izdrže ovo radno vreme, ali pošto nema ko da ih zameni, lekari koji ostaju moraju da rade te dodatne sate.”

Za pacijente, ovaj problem se odražava u vidu dužih listi čekanja, pospanijih lekara i ukupni pad kvaliteta zdravstvene usluge. O'Koner misli da će skraćivanje smena biti dobar prvi korak za lekare u ovoj zemlji. “Ako ograničite smenu na 24 sata, mislim da ćete time istog trenutka značajno smanjiti odliv mozgova.”

I dalje nema dogovora između unije lekara i irskog Ministarstva zdravlja. Ipak, ulozi su povećani kada su lekari zapretili dvodnevnim štrajkom ako se ne ispune njihovi zahtevi. Ako ministarstvo ne skrati radno vreme ili, što je još važnije, ne nađe način da zaustavi lekare koji napuštaju zemlju, štrajk koji traje jedan ili dva dana će biti njihova najmanja briga.

Autori: Si Adler / Nevena Cukućan

Odg. urednica: Dijana Roščić