Iskrivljena stvarnost

Skoro svaki treći Nemac veruje da su „lažne vesti" (Fake News) imale veliki uticaj na izbore za Bundestag koji su se održali 24. septembra. Do tog zaključka došla je berlinska „Fondacija nova odgovornost" (SNV), odnosno Institut za politička i socijalna istraživanja „Kantar pablik", koji je za njih u nedelji nakon izbora sproveo reprezentativno telefonsko istraživanje. Cilj tog istraživanja bilo je da se otkrije koliko su mediji, uključujući i društvene mreže, bili uverljivi, ali i to kakve ljudi imaju preference prema određenim političkim strankama.

Rezultati istraživanja su iznenađujući, s obzirom na to da su i vlasti i stručnjaci za medije ocenili da u poslednjim nedeljama uoči izbora „nije bilo značajnijih pojava 'lažnih vesti', niti nekog 'velikog talasa' (takvih vesti) koji je uticao na predizbornu kampanju".

Činjenica da je strah od namernog širenja „lažnih vesti" veći od njihovog stvarnog uticaja deluje samo na prvi pogled kao iskrivljena slika, procenjuje Aleksander Zengerlaub, rukovodilac projekta SNV „Merenje lažnih vesti". On uočava da postoji veza između uzbuđenja zbog mogućih dezinformacija tokom predizborne kampanje i propratnog izveštavanja. Veliku ulogu u tome igrali su utisci iz predizborne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine, a pritom je retko pravljena razlika između fenomena „lažnih vesti" u SAD i u Nemačkoj. „U toj, delom dramatično vođenoj debati, nije se nikada napravila stvarna razlika između tog fenomena u SAD i u Evropi", kaže Zengerlaub za DW. Čak i u SAD je upitno koliki je zaista bio uticaj „lažnih vesti" na izbore. „Pojam 'lažnih vesti' za mnoge još uvek predstavlja 'sunđer koji upija sve'."

Dugačka senka Donalda Trampa

Američki predsednik Donald Tramp i drugi populisti, pojam „lažnih vesti" koriste da bi se odbranili od medija koji ih kritikuju. U slučaju Trampa reč je tako o TV-mreži „CNN" ili listu „Njujork tajms". Sa druge strane, u Nemačkoj se taj koncept ponekad meša sa „govorom mržnje" na društvenim mrežama. Ta pojmovna konfuzija kontinuirano se provlači kada je reč o razumevanju tog fenomena kod različitih grupa glasača: onaj čovek u Nemačkoj koji medije vidi kao neverodostojne i glasa za „Laternativu za Nemačku (AfD), taj – isto kao i Tramp – pod „lažnim vestima" podrazumeva „izveštavanje sistemskih vesti". Zbog toga nije ni čudo što glasači AfD najčešće imaju utisak da „u javnosti postoji mnogo 'lažnih vesti'". U proseku, takih ljudi u Nemačkoj je oko 61 odsto, a među desnim populistima 72 procenta.

Glasači AfD razlikuju se od drugih

„Šta nam to govori o uticaju 'lažnih vesti'?", jedno je od pitanja u analizi berlinske fondacije SNV. Odgovor glasi: „One imaju uticaja pre svega tamo gde je iskrivljeno prikazivanje stvarnosti politički poželjno". Tako su recimo u toj konstruisanoj „paralelnoj realnosti", izbeglice „neobrazovane" i „masovno dolaze" u Nemačku, „čine krivična dela, a još od države dobijaju i novac". To je logika koju AfD promoviše na društvenim mrežama, desno-populističkim blogovima i različitim informativnim internet-stranicama.

To koliko je velika razlika između glasača AfD i svih drugih, naročito jasno se vidi kada se oni uporede sa glasačima Zelenih. Velika razlika uočava se i kada je reč o tome koji mediji se koriste: kod glasača za AfD, društvene mreže očigledno igraju mnogo važniju ulogu nego kod glasača drugih političkih stranaka. Ono što je takođe uočljivo jeste to da se čak 17 odsto onih koji su glasali za AfD praktično odreklo informacija o predizbornoj kampanji koje su prenošene u klasičnim medijima.

Vremena „alternativnih medija"

Analiza Fondacije nova odgovornost ne pruža informacije o tome odakle potiče njihovo uverenje u uticaj „lažnih vesti" na rezultate izbora, ali tim okupljen oko Aleksandera Zengerlauba daje objašnjenje sveukupnog prekomernog davanja značaja „lažnim vestima". Oni objašnjavaju da veliku ulogu u tome igra to što su u medijima veoma često prisutne teme s fokusom na SAD. Kada su takve teme konstantno pojavljuju u medijima, one neizbežno dobijaju na značaju – to je klasična realizacija takozvanog „postavljanja dnevnog reda", tj. „ciljanog određivanja tema".

U internet-pretraživačima, prema alatki „Gugl-trends", tokom predizborne kampanje u Nemačkoj mnogo češće se tražio pojam „Fake News" od recimo pojma „socijalna pravda" ili npr. „Mietpresbremse" (zaustavljanje rasta cena kirija). To se može formulisati i ovako: stvari koje su strankama i glasačima bile veoma bitne, u medijima su očigledno zanemarivane. Pritom se ta pretpostavka pre svega odnosi na kvantitet, a kada je u pitanju kvalitet, potrebno je još analiziranja.

Prema mišljenju stručnjaka za „lažne vesti" Aleksandera Zengerlauba, pred političarima je sada pre svega jedno pitanje: kako dopreti do ljudi, do onih koji za klasične medije više uopšte nisu dostupni, jer nemaju poverenja u njih? „To će biti jedno od glavnih izazova u vremenu 'alternativnih činjenica', kao i 'alternativnih medija'." I za kraj, Zengerlaub predlaže jednostavan recept: „Kada koristite medije otvorite četvore oči! Da li informacije stižu iz ozbiljnog izvora? Mogu li da verujem tom mediju?" Očigledno je da mnogi danas, u vremenima „brzog života", propuštaju da urade upravo to.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android