Islam i Amerikanci

Brojke govore za sebe. 66 odsto Amerikanaca ne želi da se samo dva bloka od mesta na kome su bile kule-bliznakinje Svetske trgovinske organizacije bude sagrađen muslimanski verski objekat. To što u istoj ulici postoje striptiz-klubovi i barovi, nije važno, jer oni nemaju veze sa teroristima koji su pomenute zgrade sravnili sa zemljom.

Napadi su promenili stav prema islamu

Od terorističkih napada koji su potresli Ameriku i svet, mnogi Amerikanci se zabrinu kada pomisle na islam, kaže Džim Kolb, stručnjak za pitanja useljavanja pri organizaciji „Džerman maršal faund“.

„Kada se radi o ljudima koje poznaju, onda sa tim nemaju probleme. Ali, kada čuju za stvari koje su pogrešno povezane sa islamom, onda promene raspoloženje“.

Kolb smatra da Amerikanci nisu antiislamski orijentisani. Ipak, 49 odsto ispitanih u velikoj anketi koju je sproveo „Vašington post“, ima negativno mišljenje o ovoj religiji. Razlog tome je u velikoj meri izveštavanje u medijima, kaže Džon Espozito, direktor Instituta za arapske i islamske studije pri univerzitetu „Džoržtaun“ u Vašingtonu. On prenosi da se o islamu izveštava uglavnom samo u kontekstu ekstremista, napada i atentata te ljudi koji mrze Ameriku.

„Već godinama na televiziji postoje voditelji ili konzervativne stanice poput Foks njuza, ali i drugih kanala; u novinama pišu kolumnisti, sveštenici, hrišćanski ekstremisti i drugi; oni šire antiislamsku propagandu, kojoj je američka javnost svakodnevno izložena“.

Političari u trci za glasove

Tome treba dodati i političare koji se za naklonost birača bore huškanjem naroda protiv islama. Verovatno nije slučajno to što je diskusija o islamskom centru u Njujorku eskalirala upravo sada, dva meseca pred izbore za Kongres.

Samo mali broj Amerikanaca lično poznaje nekog muslimana. Broj muslimana je u odnosu na ukupan broj stanovnika mali – procenjuje se na nekoliko miliona. Prit ome su ti ljudi ravnopravni članovi zajednice, kako, pozivajući se na mnoge studije, kaže Džon Espozito.

„Američki muslimani su, za razliku od mnogih evropskih muslimana, po imovnom stanju i obrazovanju dobro integrisani u društvo. Mnogi među njima zarađuju više od prosečnog Amerikanca. Jevrejska zajednica je, koliko ja znam, jedina u kojoj muškarci ali i žene imaju još viši prosek kada je reč o obrazovanju“.

I pored toga, javnost često prihvata stavove o muslimanima koji bi, kada bi se ticali Jevreja ili afroamerikanaca, izazvali veliko ogorčenje javnosti. A i kada treba naći nekoga ko će da posluži kao žrtveni jarac zbog loše ekonomske situacije, najlakše je naći nekog muslimana.

Autor: Kristina Bergman / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Dijana Roščić