Islamske banke osvajaju Tursku

Islamske banke su sve popularnije u Turskoj: od 2006. taj sektor godišnje raste 25 do 30 odsto. Početkom ove godine, četiri islamske banke (Bank Asya, Türkiye Finans, Kuveyt Türk i Albaraka Türk), od kojih su tri iz Persijskog zaliva, imaju u Turskoj 900 filijala i čine pet odsto bankarskog sektora u zemlji.

Islamske banke posluju u skladu sa šerijatskim načelima. Po Kuranu, kamate su zabranjene, kako njihovo zahtevanje tako i plaćanje. Sledstveno tome, islamske banke ne mogu da daju kredite sa kamatom. Međutim, podela dobiti je po Kuranu dozvoljena. Tradicionalne banke novac ubiru preko kamata. Islamske banke to rade na osnovu ugovora o učešća u zaradi i gubicima. Time banka ne pozajmljuje novac, nego učestvuje u trgovini. I odnos sa klijentima se označava kao – trgovinski, kupoprodajni. Islamske banke za to kažu „sukuks“.

„Mi smo veoma bliski sa našim klijentima i tačno znamo na šta se naš novac troši“, kaže za DW Osman Akiz, generalni sekretar udruženja islamskih banaka u Turskoj. „U tradicionalnim bankama možete da trošite novac od kredita za šta hoćete i kad hoćete. Tok novca je netransparentan. Kod nas su bankovni računi – partnerstva. Tako ti računi mogu da ostvare dobit, samo ako je to slučaj i sa bankom. Ako je banka u gubitku, njega mora da snosi i račun.“

Strah od islamizacije neosnovan

Sekularni Turci strahuju da povećan broj islamskih banaka može da dovede do jačanja islamizma u zemlji. AKP, partija premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koja je poslednjih deset godina na vlasti, često je kritikovana zbog konzervativno-islamske orijentacije. Širenje islamskog bankarskog sektora nema ništa sa islamizacijom, kaže Akiz.

„To je ekonomija. Mi to nazivamo učešćem u poslovima, i to odgovara islamskom svetu.“ U finansijskoj branši nema jevrejskog, hrišćanskog ili muslimanskog finansiranja, naglašava on, ukazujući da su islamske banke aktivne i u ne-muslimanskim zemljama. Tako je na primer 2010. „Kuveyt Türk Beteiligungsbank“ otvorila filijalu u Manhajmu, a od 2004. postoji „Islamic Bank of Britain“ sa četiri filijale u Engleskoj.

Ekonomista Mustafa Senmez smatra da islamsko bankarstvo nema nekog većeg uticaja na ekonomsko-političku situaciju u Turskoj, s obzirom da čini samo pet odsto bankarskog sektora zemlje. „Turskoj je neophodan strani kapital, bez obzira dolazio on sa hrišćanske ili islamske strane. Ona naravno hoće da profitira od toga što je islamske zemlja i ciljano se okreće zemljama koje imaju petro-dolare u nameri da ih navede da investiraju u Tursku“, kaže Senmez za DW.

Autorke: Senada Sokolu, Istanbul / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević