Island: ostrvo sa kojeg svi isplovljavaju

Samo da što pre završi i drugi fakultet i da se onda, naredne godine, preseli u Norvešku ili Holandiju. To je deklarisani cilj Atlija Štajna Gudmudsona i njegove verenice. Ovaj tridesetpetogodišnjak studirao je društvene nauke i naredne godine ni u kom slučaju ne namerava da provede na Islandu gde bi, visokim porezom koji mu je nametnula država, pomagao da se ova zemlja izvuče iz velike zaduženosti nakon propasti banaka.

„Pola naših prijatelja već se preselilo u Norvešku. A ni ostali ne odbacuju to kao mogućnost. Oni pre kažu nešto u stilu: „Da, o tome smo već razmišljali, ali više o Nemačkoj, Francuskoj ili Veikoj Britaniji“. Ali, gotovo svi sa kojima smo razgovarali već su razmišljali da se odsele“, kaže Gudmudson.

U Rejkjaviku se ovog leta gotovo podrazumeva da ljudi, u svakodnevnim razgovorima, pominju iseljenje. Neko priča o bratu koji kao ribar okušava sreću u Norveškoj ili o zetu koji je izgubio firmu i sada sa porodicom napušta zemlju.

Mnogi se sele, retki dolaze

Mnogi mladi koji već rade planiraju da najpre neko vreme studiraju u inostranstvu, umesto da narednu tamnu zimu provedu na Islandu. Za ministra privrede Gilfa Magnusona, profesora koji se ne nalazi ni u jednoj političkoj stranci, to nisu radosne vesti.

„Bilo bi strašno kada bi zbog aktuelne situacije na Islandu elita napustila zemlju i kada se Islanđani, koji trenutno studiraju u inostranstvu, ne bi vratili u zemlju“, ističe Maguson.

Broj transporta nameštaja odnosno čitavih domaćinstava koja napuštaju Island u međuvremenu je porastao za 20 odsto u poređenju sa proteklom godinom, dok je u suprotnom pravcu, na ostrvo, smanjen za trećinu. Nakon preseljenja, na primer u omiljenu Norvešku, naročito zanatlije i tehničari imaju dobre izglede da nađu posao. Zaposleni na Islandu suočeni su sa velikim povećanjima poreza i smanjenjem plate. A na jesen će nezaposlenost još više porasti.

autori: Suzan Hen / Mirjana Kine Veljković

odg. urednik: Nemanja Rujević