Istorijski izbori u Egiptu

„Masri Horeja“ – „Slobodni Egipat“, tako glasi naziv stranke kojoj pripada i Rana Geber. Stranka se bori za sve one vrednosti koje simbolizuju jednu demokratsku stranku: ravnopravnost između muškaraca i žena, verskih zajednica i socijalnu pravednost. Ali izgledi „Masri Horeje“ da na izborima koji počinju u danas, izbori značajniju poziciju, više su nego slabi. Nakon ponovnog rasplamsavanja nasilja na trgu Tahrir, rukovodstvo stranke odlučilo je da prekine predizbornu kampanju. Stranački aktivisti poput Rane sada, umesto deljenja predizbornih letaka, pomažu povreženima.

Istorijski izbori

Nakon izbijanja nemira malo ko je verovao da će se izbori zaista i održati ovog ponedeljka. Ali Vojni savet je odlučio da će se izbori održati kako je to bilo i planirano. Stranke poput „Masri Horeje“ imale su malo vremena za predizbornu kampanju. „Kako da ljudima prenesemo naše ideje u tako kratkom roku. Mi smo bez izgleda“, zaključuje Rana.

Pritom se radi o jedinstvenom događaju. Prvi slobodni parlamentarni izbori će u velikoj meri odrediti smernice po kojima će se ta arapska zemlja kretati u predstojećem periodu. „Izbori će pokazati i kakvo je stvarno političko raspoloženje u zemlji“, smatra Andreas Jalobs, šef kancelarije nemačke fondacije „Konrad Adenauer“ u Egiptu. Pred novoizabranim parlamentom stoji i istorijski zadatak: sastaviti novi Ustav koji bi trebalo da postane temelj za budućnost zemlje.

Konkurencija među potencijalnim graditeljima egipatske budućnosti je žestoka. Za ulazak u budući poslanički dom bori se 55 stranaka sa preko 15.000 kandidata. Shodno broju stranaka, široka je i lepeza političkih ideja koje nude egipatske stranke. Od umerenih islamskih stranka, koje Egipat doživljavaju kao građansku državu, preko socijalista koji žele da nacionalizuju celokupnu privredu, zatim liberala koji se zalažu za slobodnu trgovinu i prava žena, pa sve do islamskih tvrdolinijaša koji, između ostalog, obećavaju da će, ukoliko dođu na vlast, lopovima biti odsecani prsti. Izbor je velik.

Konačni rezultati tek u aprilu

Ali, svi oni, kao i sami građani, još će morati da se strpe do ishoda izbora. Naime, iako izbori počinju danas, konačna slika egipatskih vodećih struktura znaće se tek početkom aprila iduće godine. Prvo će se birati donji, zastupnički dom, a zatim gornji dom, tzv. „Šura-veće“. Termini za izbor donjeg doma se, u zavisnosti od izbornog kruga, protežu do januara. Razlog za takvu neobičnu izbornu proceduru je taj što nema dovoljno nezavisnih i objektivnih sudija koji bi pratili tok izbora. To je zvanično objašnjenje.

Ali, mnogi smatraju da Vojni savet, koji se trenutno kao prelazni gremijum nalazi na čelu države, namerno odugovlači. Naime, više izbornih termina znači i više mogućnosti za prekid izbora iz bezbednosnih razloga. Kritičari tvrde da postoji opasnost da bi provokatori, bilo iz redova vojne uprave ili pobornika svrgnutog režima, mogli da namerno nasiljem spreče demokratsku promenu.

Izborna procedura je, kako tvrde kritičari, izuzetno zamršena. Čak i birači poput diplomiranog politikologa Ahmeda Ismaila nailaze na poteškoće prilikom shvatanja izbornog zakona. „Kako će onda običan Egipćanin bez prevelikog obrazovanja da shvati o čemu se radi“, pita se Ismail.

U Mubarakovo vreme parlament se sastojao od poslanika izabranih direktnim postupkom. Sada bi dve trećine poslaničkih mesta trebalo da bude popunjeno izborima preko lista čime bi bilo omogućeno i biranje novih, nepoznatih stranaka. „Direktni mandati idu na ruku pripadnicima Mubarakovog režima i pripadnicima većih klanova. To se posebno oseća u provinciji gde ti klanovi još uvek vuku konce“, objašnjava Andreas Jakobs.

Bez međunarodnih posmatrača

Negativan utisak ostavlja i činjenica da Vojni savet strane posmatrače, kako je saopšteno, „ne smatra dobrodošlim“. „Egipat je odrastao i može sam da se brine o sebi“, saopštio je vojni vrh.

„Bilo kako bilo ovo će biti najdemokratskiji izbori koje je Egipat ikad doživeo“, smatra Jakobs i dodaje da „probleme ne bi trebalo očekivati tokom samih izbora. Najproblematičnije su pripreme i organizacija“. Ali i siromaštvo. Sa jednim poštenim obrokom u Egiptu je moguće da se kupi glas. Kako je u svom izveštaju navela Međunarodna fondacija za izborne sisteme (IFES), u mnogim delovima Egipta je moguće za 50 egipatskih funti (oko 6,50 evra) kupiti glas.

Muslimanska braća najizgledniji kandidati

Prema ispitivanjima javnog mnjenja, pobednici izbora na kraju će najverovatnije biti stranke i blokovi koji zastupaju islamske vrednosti. Naročito bi organizacija „Muslimanska braća“ koja raspolaže bogatim političkim iskustvom još iz vremena Mubarakove vladavine kada je bila zabranjena, svojom strankom „Sloboda i pravda“ mogla da osvoji veliki broj glasova. Ali, i islamskim tvrdolinijašima iz Nour-stranke predviđa se dobar prolaz kod birača. Zajednički, te dvije islamske snage, od kojih se ova druga usko povezuje sa vehabijskim pokretom u Saudijskoj Arabiji, mogle bi da osvoje većinu u parlamentu.

Liberalne snage poput „Masri Horeje“ su nakon najnovijih protesta na trgu Tahrir dodatno oslabljene. Jer, dok su „Muslimanska braća“ širom zemlje do zadnjeg trenutka vodili kampanju, pobornici liberalnih snaga protestovali su i ginuli u centru Kaira. Egipat se nalazi na početku trnovitog puta ka demokratiji.

Autori: Viktoria Kleber / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković